Svakom upornom i radoznalom tragaču za mudrošću pre ili kasnije postane jasno da teorija – nije dovoljna. Nisu dovoljni koncepti, ideje i intelektualno razumevanje da bismo napravili konkretne pomake u sopstvenom životu.

Tragala sam zato za efikasnim metodom koji daje rezultate u upravljanju ličnim i organizacionim promenama, kako bih i sama mogla da steknem više praktičnog iskustva u radu s drugima. Upoznala sam razne sisteme i škole rada na sebi koje imaju psihoterapijski efekat. Kao školovanom filozofu i MA ing. organizacionih nauka, teorijski mi deo nije nedostajao. Ali, nedostajao je praktičan rad koji bi bio potvrđen životom. Kako to obično biva, „učitelj dolazi kada je učenik spreman“ i ja sam se srela s Desimirom Ivanovićem, učiteljem kliringa, koji mi je nekoliko godina prenosio ( i još uvek) svoje decenijsko znanje i iskustvo sticano širom sveta. Osim u pedagoškom radu s mladima, primenjivala sam stečena znanja i veštine u različitim projektima treninga životnih i poslovnih sposobnosti različitih ljudi u raznovrsnim organizacijama, i individualno. Sada sam aktivna kao stručni saradnik u grupnim radionicama Agencije „Dijada“ i u radu s individualnim klijentima.
U kliringu sam pronašla upravo ono što je nedostajalo; dobru metodologiju zasnovanu na praktičnom iskustvu i satima rada „na sebi“, učenjem putem iskustvenog doživljaja. 
Tako sam se pripremala za rad s drugim ljudima. Treninzi u ovakvoj vrsti komunikacije su slični treninzima istočnjačkih borilačkih veština, koliko god to čudno može zvučati na prvi pogled. To je iz razloga što se trenira pažnja i koncentracija, budno se prate promene u sebi i u drugim ljudima, s kojima smo u bliskom kontaktu.
Na taj način stiče se senzibilitet za razdvajanje „sebe“ od svojih trenutnih stanja i raspoloženja, što dozvoljava veću slobodu u ponašanju; smanjuje se reaktivnost, a postiže veća staloženost i unutrašnji mir.
Primetno je koliko je danas važno „raditi na sebi“; postoje mnogi motivacioni govornici koje ljudi rado slušaju, jer im prijaju pozitivni impulsi i podsticaj, kao i nada da mogu promeniti nabolje sopstveni život. Iako smatram da su ovo pozitivna kretanja, često sam svedok da se, posle kratkotrajno podignute motivacije, ljudi ponovo vraćaju svojim starim obrascima mišljenja i ponašanja. Trajne promene se ne dešavaju na ovaj način, spoljašnjom motivacijom, one se „proizvode“ kada čovek kontinuirano, uz dobru podršku „uči“ o sebi, stiče uvide o svojim postupcima i o ponašanju prema drugim ljudima. Često se tako potvrđuje pravilo da nije stvar u tome što čovek „ne ume da reši probleme“ već ne može da ih vidi, da ih sagleda na pravi način. Kada je govorio o naučnim izazovima, Ajnštajn je to opisao ovako; „problem koji je nastao na jednom nivou uma, ne može biti rešen na tom istom nivou.“
U kliringu na probleme gledamo kao na razvojne projekte i, putem dijaloga, tražimo dublju i širu perspektivu, tako se i dolazi do rešenja. Čovek sam pronalazi odgovore kada stekne jasniji uvid o svojoj situaciji, i tako njegovo samopouzdanje raste a promene započinju.
Niz sitnih, trajnih promena koje se odvijaju na ovakav način može dovesti do krupnih promena koje nisu iste za svakog čoveka. Neko će ostaviti loše navike i izgraditi bolje, neko će ostvariti bolju partnersku vezu, neko će promeniti posao a neko će, jednostavno, živeti u većem miru sa samim sobom – bez nekih drastičnih, „vidljivih“ promena okolnosti života.  
Postizanje unutrašnje stabilnosti odvija se putem razumevanja vlastitih misli, osećanja i ponašanja, a ne njihovim potiskivanjem ili maskiranjem „pozitivnim mišljenjem“. Da bi čovek mogao da slobodno upravlja svojim stanjima, potrebno je da se suoči s onim kako doživljava sebe i svoju realnost. Nije, zaista, uzalud ovaj put „rada na sebi“ često poređen s „putem ratnika“. Potrebna je istrajnost, volja i koncentracija da bi se odmicalo na tom putu čija je nagrada harmoničniji i ispunjeniji život.
Rad na sebi nije novijeg datuma. Za ovakve prakse znale su sve duhovne tradicije tokom istorije; pa i sama filosofija i celokupna nauka su proizvod uverenja da ne moramo da živimo u haosu, već u kosmosu, šta u prevodu znači – u uređenom sistemu. Svet oko nas menja strukturu, a čoveku je teško da se nosi s neizvesnošću. Savremeni čovek takođe ima potrebu da izgradi u sopstvenom životu taj smisao, svrhu i pruži svoj doprinos u poslu koji obavlja, u svojoj porodici i društvu u kojem živi. Kliring je jedan od delotvornih načina podrške u tom stremljenju.
 
Gordana Medić – Simić
 
 
 

UVODNO PREDAVANJE u sredu, 19. Aprila 2017. od 19 do 20:30h; Beograd, Knjeginje Ljubice 15
-povodom početka novog ciklusa obuke iz Lajf koučinga (kliring metod).

Saznajte sve što vas interesuje o samom metodu, načinu učenja i treninga, kao i standardnim ličnim promenama i napredovanju, koje vas očekaju u procesu obuke.

Dodatne informacije možete dobiti na sledeće brojeve:

064 194 55 91 (Desimir) i 063 833 43 69 (Tanja).