Dvadeset i pet godina u službi istraživanja čovekovih unutrašnjih resursa i treninga za razvoj ličnih sposobnosti

Poneko nasledi imovinu: kuće, stanove, radnje, firme, zemlju, novac, zlato … Kako će umeti da gazduje sa tim poklonjenim resursima? Hoće li znati da time dobro upravlja, da datu imovinu sačuva, eventualno i unapredi i povećava, i da je dalje preda budućoj generaciji naslednika, ili će je delimično ili sasvim upropastiti i otuđiti? Svako od nas je, već od malih nogu, slušao o tome priče u svojoj okolini, a kasnije kroz život je to i sam proživeo i posmatrao brojne primere toga oko sebe. Svaki takav slučaj je do kraja jasan i upečatljiv. U velikoj meri, to baratanje materijalnom imovinom je i dobar psihološki test nečije sposobnosti, samoostvarenosti i životnog ispunjenja, ali i sputanosti, nesreće i opšte pometenosti u životnoj frci.

Manje je očigledno da svaki čovek, već svojim rođenjem a kasnije učenjem i životnim iskustvom, stekao veće ili manje resurse. Možda, posedovanje i svi efekti gazdovanja tim unutrašnjim potencijalima nisu uvek tako očigledni kao što je to slučaj sa materijalnom imovinom, ali se u osnovi, radi o istom: Kako na najbolji način upravljati sa sobom i sa tim unutrašnjim resursima sa kojima raspolažemo? Ovo pitanje i procesi, koji iz njega proističu, su veoma duboki i kompleksni. Slikovito govoreći, život svakog čoveka nalikuje jednom velikom stablu. Ima mnogo dubokih i neotkrivenih korena, iz kojih dolaze impulsi i hrana života, i na površini, mnoštvo grana, grančica, lišća, plodova, gde se sva ta oskudnost sopstvenih resursa ili bogatstvo obilja manifestuje.

Delatnost “Dijade” je u tom domenu. Kako pomoći svakom pojedincu i svakoj radnoj organizaciji ili instituciji da pronađe svoje unutrašnje resurse, da sa njima odgovorno i etički upravlja i, da ih dalje unapređuje i razvija. To je ono sa čime se “Dijada” uspešno bavila u prethodnih dvadeset jednu godinu, ne samo kod nas, već i u dvadesetak drugih država, na tri najrazvijenija kontinenta ove planete. I, to je i njen budući cilj: koristiti u istom pravcu sakupljena znanja i iskustva, naročito ovde u našoj sredini, koja je upravo u tom istom periodu, na jednom širem planu, osetila i dan danas svakodnevno živi sve efekte jednog lošeg gazdovanja ljudskim i sveukupnim resursima.