DIJADA

HUMAN RESOURCES
Expertise, Training & Strategy

"One will never know. Consciousness comes only from relating with other people."©
========================================================================================

LIFE COACHING
( Clearing Method )

Šest meseci trening program.
Jedan vikend mesečno (120 sati) održava se u Beogradu.

Cilj: Obrazovanje i trening iz koučinga i osposobljavanje za rad sa drugima.
Za koga: Za zaposlene koji vode ljudske resurse u kompanijama, menadžere,
poslovne savetnike i druge iz pomagačkih profesija, kao i za sve one
koji se spremaju da rade u ovim oblastima.
Sadržaj: 1). Principi i alati koučinga; 2). Primena kliringa u koučingu;
3). Poznavanje ljudi; 4). Organizaciono ponašanje.
Uslovi: Kandidat treba da je zrela osoba sa iskustvom iz ličnog rada
i da poseduje životno i radno iskustvo. Organizator zadržava pravo
procene podobnosti za svakog kandidata. Maksimalni broj polaznika je 20.
Specifičnost kliring metoda: Pristup u radu je baziran na podizanju svesnosti,
unapredjenju i razvoju medjusobnih odnosa i komunikacionih veština.

I. DEO: LIČNI RAD

Radionica 1: UVOD U KLIRING I OSNOVE KOUČINGA.
- Koučing: specifiČnosti, mogućnosti, ograniČenja.
- Razlike izmedju kouČinga, psihoterapije i savetovanja.
- Komunikacioni ciklus, procesovanje, dijadni odnos.
- Praksa i efekti klringa. Uvid u pregled nivoa rada i alata.
- Lični rad: životni ciljevi i osnovne odgovornosti.

Radionica 2: RAZVOJ KOMUNIKACIONIH SPOSOBNOSTI
- Kako delovati autonomno u kompleksnim uslovima.
- Tehnika fidbeka.
- Neverbalna komunikacija.
- Prednosti istinskog odnosa zasnovanog na svesnosti i razumevanju,
umesto na trikovima. 21 maksima za postizanje razumevanja.
- Kako se uspostavlja kontakt, gradi alijansa, razvija empatija.
- Suočavanje, slanje komunikacije, slušanje, reformulisanje, konfrontacija i potvrdivanje.
- Lični rad: trening komunikacionih veština.

Radionica 3: MOJA ŽIVOTNA MISIJA
- Suočavanje i upravljanje promenama: zona konfora, strahovi, izazovi, akcija.
- Razvoj ličnog i profesionalnog identiteta.
- Strategija, taktika, odlučivanje.
- Sistemi vrednosti, etika, tipovi ljudi.
- Postupak i procedura rada sa životnim i poslovnim ciljevima.
- Lični rad: Izrada kolaža.

II. DEO: PRINCIPI I ALATI

Radionica 4: PRINCIPI KOUČINGA I ALATI KLIRINGA.
- Standardni model koučing sesije.
- Utvrdjivanje potreba i očekivanja. Dužina rada, broj sesija, ugovor.
- Procedura i stupnjevi primene tehnika. Osnovni alati 1-2.
- Prihvatanje i podrška.
- Lični rad: Podizanje ličnog kapaciteta za odnose sa drugima. Trening primene osnovnih alata.

Radionica 5: PROBLEMI I KONFLIKTI.
- Definicija, identifikovanje, strategija.
- Procedura i stupnjevi primene tehnika. Alati 3-4.
- Lični rad: Suocavanje i rad sa sopstvenim limitima.

Radionica 6: ETAPE I PRAKSA KOUČINGA
- Testiranje predenog gradiva.
- Razmena sesija. Grupna supervizija.
- Lični rad: Analiza i procena ličnog procesa sopstvenog napredvanja.
- Kompletiranje obuke, proslava i dodela Sertifikata.

========================================================================================

Usamljenost i besmisao,su dve najcešce bolesti današnjice.

1. ŠTA JE KLIRING?

Kliring je sistem teorije i prakse, koja se koristi kod pomaganja ljudima radi rešavanja njihovih problema i životnih teškoća, proisteklih iz medjusobnih odnosa sa drugima, kao i sopstvenih mentalnih, emocionalnih, telesnih i duhovnih uzroka i potreba. Praksa kliringa se odvija putem komunikacije i kontemplacije izmedu obučenog prakticara kliringa i klijenta, na nivou svesnih individua, u ravnopravnom, sigurnom i etičkom odnosu.Cilj kliringa je da pomogne ljudima da razviju svoje sposobnosti za odnose sa drugima, da podignu nivo svesnosti, da potpunije koriste svoje potencijale i talente, da unaprede stupanj svoje autonomije i slobode, sposobnost izbora i donošenja odluka, kao i da podignu nivo lične odgovornosti.
Kliring se najviše koristi u oblasti ličnog razvoja (psihoterapija) i menadžmenta (koučing i profesionalni treninzi zaposlenih).
Lični razvoj i psihoterapiju bi mogli smatrati sinonimima, tako da bi terminu ličnog razvoja verovatno više odgovarao termin trening ličnih sposobnosti, gde bi mogli pobrojati rad na razvoju komunikacionih sposobnosti, definisanju ličnih ciljeva, rešavanju problema i konflikta, oslobadjanju od stida i griže savesti i dr., dok bi trening profesionalnih sposobnosti spadao u područje menadžmenta i pored navedenog uključivao i trening drugih poslovnih veština i sposobnosti, koje su neophodne za odgovorno i efikasno obavljanje pojedinih radnih poslova i zadataka . Pre nego što razmotrimo kako se kliring koristi u svim ovim domenima, što će biti prikazano u odeljku broj 8, da ukratko definišemo i ostale termine koje ovde koristimo, kao što su: psihoterapija, kanseling, savetovanje i koučing, i da pogledamo šta su sličnosti, u čemu se razlikuju i u kakvom je odnosu kliring sa svakom od njih.

PSIHOTERAPIJA je prema Dr Alfred-u Pritz-u usvojenoj od strane Evropske Asocijacije za psihoterapiju sa sedištem u Beču, definisana na sledeći način:
"Svaki psihoterapeutski metod koji se bazira na komunikacijskim metodama i na neophodnim procesima verbalne razmene, a koji preko uticaja psihičkih nivoa (iskustva, svesnosti, emocionalnih, spoznajnih i motivacionih procesa) vode ka konstruktivnoj promeni (poboljšanju, otklanjanju) simptoma bolesti i stanja patnje i novoj organizaciji iskustva i ponašanja".

KANSELING se smatra kraćom i plićom psihoterapijom. Za razliku od psihoterapije, kojom se uglavnom bave lekari i psiholozi i gde obuka iz pojedinih metoda traje najmanje tri godine, obuka iz kanselinga traje dve godine i otvorena je za sve zainteresovane. U konkretnom radu više se bazira na pomoći klijentu da definiše svoje ciljeve i da mu se pruži podrška i vodenje na putu njihovog ostvarivanja. U tom smislu je sličan koučingu, dok u smislu alata i pristupa u radu je bliži psihoterapiji.

SAVETOVANJE bi uključivalo pažnju i slušanje sagovornika, sa povremenim i dobro vodenim pitanjima, koja bi klijentu pomagala i vodila ga ka pronalaženju najboljih rešenja za neku tekuću problematiku, koja ga trenutno okupira i
opterećuje, te ga blokira u smislu jasnog pozicioniranja i donošenja najoptimalnijih i pravovremenih odluka.

KOUČING je sistematski pristup, putem pitanja i usmeravanja, u cilju ostvarivanja promena i poboljšanja radnog učinka u pravcu postizanja zacrtanog cilja, kao i realizacije ukupnih potencijala neke osobe na individualnom i na grupnom planu (porodica, radna organizacija).

U osnovi sve navedene oblasti su tesno povezane sa meduljudskom, jedan na jedan ( dijada, dijadnom ) komunikacijom, koja za posledicu ima medusobno razumevanje i porast svesnosti. Ako je potrebno da se u svakom zanimanju zna šta to čovek radi i šta je to što konkretno proizvodi, onda su to u svim ovim poslovima: uvid, ili "Aha" iskustvo. Kao neposredna posledica i rezultat procesa rada i odnosa sa praktičarem, klijentu se nešto osvetli i razjasni. Dode do "klika", do nekog novog povezivanja i razumevanja, po pravilu praćeno promenom ugla gledanja i novom motivacijom i energijom. U prirodi, to bi bilo slično udaru groma, vidljivost se odjednom i naglo poveća i oslobodi ogromna količina nove energije. Dalje, sledi integracija doživljenog i praktični koraci u pravcu pomaganja klijentu da doživljeno iskustvo implementira i stabilizuje u svom realnom životu, u licnoj, poslovnoj ili nekoj drugoj sferi. U pojedinim od navedenih metoda, kao što je na primer slučaj sa koučingom, tokom same obuke se izučavaju uglavnom osnovni principi rada sa klijentom, dok se sami alati koji će se u tom poslu koristiti ne izučavaju, već se studentima preporučuje da ih nauče na drugim mestima, odnosno u pojedinim psihoterapijkim školama, u zavisnosti od svog afiniteta i dostupnosti pojedinih škola.
I tako dolazimo do odgovora na pitanje "Šta je kliring?" Jednostavan odgovor bi bio da je to bogat skup alata i procedura, koje se mogu upotrebljvati u svim gore navedenim delatnostima. Sasvim konkretno, lekar ili psiholog će kliring koristiti kao moderan psihoterapeutski metod, menadžeri ce ga koristiti u koučingu i za trening poslovnih veština, dok ga svi ostali praktičari, u zavisnosti od svog predhodnog obrazovanja, životnog i radnog iskustva, mogu koristiti kao kompleksnu i efikasnu mentalnu higijenu, odnosno u poslovima savetovanja i treninga ličnih sposobnosti.

Beneficije kliringa:
- Usmerenost na razvoj svesnosti i unapredenje meduljudskih odnosa, putem direktne komunikacije i dijaloga.
- Razvoj ličnih komunikacionih sposobnosti, otvorenosti ka drugima i spremnost za dijalog.
- Sposobnost za uspostavljanje, definisanje i dugoročno unapredivanje (izgradnju) svojih odnosa sa drugima.
- Bolje poznavanje samog sebe, definisanje ličnog, porodičnog, nacionalnog i profesionalnog identiteta.
- Bolje unutrašnje funkcionisanje i veća demokratičnost unutar samog sebe, integrisanost mentalnih, emotivnih i intuitivnih procesa.
- Jasna lična misija i životni, profesionalni, socijalni i dr. ciljevi. Pojedinac zna šta realno može, a šta će svrstati u "čuda".
- Transformisanje problema u projekte. Otkrivanje suštine nekog problema.
- Usmerenost na rešenja i pružanje efikasnih modela i principa.
- Oslobadanje od stida i griže savesti.
- Oslobadanje od fiksiranih stavova i izlazak iz zakočenih stanja.
- Ne dovodi do zavisnosti od kouča ili psihoterapeuta.

PRIMENA KLIRINGA U KOUČINGU

Pristup i praktičan rad u kliringu, zbog naglaska na svesnost, odgovornost i unapredenje meduljudskih odnosa, kao i svoje razvijene i uhodane tehnoligije rada sa ciljevima i problemima, predstavlja izvanredan metod za primenu u koučingu. U osnovi alati kliringa su bazirani na jednostavnosti, ali i psihološkoj i spiritualnoj dubini, te su zbog toga istovremeno moćni i efikasni. Uzmimo na primer: kontakt. U svojoj osnovi to je nešto sasvim prirodno i jednostavno. Bebe to imaju već od samog svog rodenja. No, taj prirodni dar vremenom otupi ili gotovo sasvim nestane. Razlozi toga su poznati i nećemo sada u njih ulaziti, oni su rasprostrati svuda u tekstu ove knjige i lako ćete ih pronaći ako je pažljivo čitate. Sada samo želimo da konstantujemo činjenicu, da veliki broj ljudi, poslovnih ljudi takodje, u toj meri je izolavan, sebičan i zaključan u sopstvenoj čauri, da nam mogu izgledati kao cementni bunkeri. U isto vreme, iz unutrašnjosti tog bunkera izviruje povredena i nesigurna osoba, koja je u biti u strahu za sopstvenim opstankom i vapi za odnosom i fer razmenom sa drugima. Druga osoba, iz sopstvenog bunkera, izučava teorije i razne tipove bunkera ovih drugih, kao i tehnike i trikove, sa kojima ce ući u odnos sa njima ne rizikujući previše i ne izlažeći iz svog bunkera, pokazujući iz njega samo svoj lažni osmeh i svoju stečenu krutost. Ma kako smešno to izgledalo, to sasvim dobro oslikava, kako često izgledaju meduljudski odnosi odraslih. Opravdanje za to se nalazi u zaštiti sopstvenih interesa, nesigurnošću u sopstvene moći i odsustva poverenja i dobre namere druge strane, u smislu da nam njihovi stvari interesi, poslavna etika i standardi nisu sasvim jasni. Umesto dakle da usmerimo svoju pažnju direktno na osobu preko puta, na poslovnog partnera, i dozvolimo da se desi kontakt, prirodan, spontan i opušten susret dvoje ljudi, a zatim da direktnim pitanjem zatražimo da nam kaže svoje interese, a da nakon toga komuniciramo svoje, te tako definišemo zone gde se interesi poklapaju i gde se nalazi područje moguće saradnje, mi ga analiziramo, svrstavamo u grupe i podgrupe, osmišljavamo principe i metode pristpua, i sl., što čoveka sve de facto udaljava od druge osobe, jer je čitavo to vreme njegova pažnja bila okrenuta unutra, bavio smo se sopstvenim razmišljanjima, naučenim teorijama i trikovima, i za to vreme je propuštena prilika da se uspostavi kontak sa osobom preko puta. Kontakt se dobija putem usmeravanja pažnje ka drugoj osobi, ali ako je ta pažnja bila usmerana ka sopstvenom umu, onda kontakt nije dobio šansu da se desi. Sa ljudima se ne može upravljati i raditi putem manipulacije i trikova, potrebno je ostvariti kontak i istinski meduljudski odnos, koji karakteriše medusobno razumevanje i prihvatanje, zajednički interesi i prava na sopstveni izbor. Sve drugo je deo nesigurnog poslovanja, igre moći, prodaja lažne nade i "robe za jednokratnu upotrebu". Sigurnost u životu je bazirana na izgradenim i čvrstim odnosima sa drugima. Ako lični i poslovni odnosi jedne osobe sa drugima nisu stabilni, ništa u njenom životu neće biti stabilno ni sigurno.
Jedan od prvih principa koučinga je pružanje podrške i ohrabrenja, koja funkcioniše samo onda kada je iskrena. I tu se odmah nameće tehničko pitanje: "kako pomoći kouču da pružanje takvog vida stvarne podrške i ohrabrenja kod sebe probudi (ako većnije) i kako da ga dalje neguje i kultiviše?" Jedan od pristupa koji smo koristili je da se kouč u samom početku svog procesa obuke, putem jedne vodjene vežbe od strane trenera, vraća (regresira) u situaciju svog prvog zaposlenja i ponovo prolazi kroz prve dane svoje radne karijere. U vežbi se upućuje da obraća pažnju na odnose koje ima sa ljudima iz radnog okruženja i da izdvoji one osobe, ili makar jednu od njih, od koje je bio dobro prihvaćen i iskusio pomoć i podršku u početku svog rada i uklapanja u novu sredinu. Tokom vežbe, koja predstavlja jednu vrstu vodjene meditacije ili poluhipnotičkog procesa, od učesnika se traži da osvesti i ponovo vrati taj doživljaj, da ga ankeruje u sebi, i da istovremeno sagleda i način ili pristup, odnosno sve forme podrške koje je tokom tog iskustva na sebi osetio ili ih iz sadašnje pozicije sagledava. Kontaktiranje i osveščavanje jednog takvog ličnog iskustva, obezbedjuje budućem kouču jednu realnu psihološku osnovu za razvoj ove sposobnosti. U nastavku obuke, učesnici će biti trenirani kako da povećaju sopstveni senzibilitet po pitanju prihvatanja i odbacivanja drugih, kao i prihvatanja i odbacivanja njih samih od drugih osoba. Na kraju, budući kouč će se takodje obučiti da na početku svakog koučing rada sa budućim klijentom, donese u sebi odluku da če tu osobu, svog budućeg klijenta, iskreno i do kraja podržava.
Naredni segment obuke za buduće kouče odnosiće se na slušanje i postavljanje pitanja. U kliringu se na komunikaciji i obuci iz ovog domena radi veoma temeljno, tako da iz tog bogatog repertoara vežbi i principa, trener će odabrati one vežbe koje izgledaju najneophodnije za grupu u treningu, ceneći njihovo dosadašnje znanje i iskustvo iz tog domena. U nastavku bi se obradilo davanje fidbeka i izgradnja jednog ko-kreativnog odnosa izmedu kouča i njegovog klijenta, ukljucujuci i suočavanje sa krizom u odnosu i načinima njenog rešavanja i očuvanja uspostvljenog povreenja i radne alijanse.
Nakon toga bi sledila obuka o primeni razlicitih modela koučinga, čije bi se zajedničke karakteristike mogle svesti na sledeće:
1. Upoznavanje sa sadašnjom situacijom u kojoj se klijent nalazi.
2. Testiranje klijentovog interesa za napredovanje i dolaženje do njegovog sagledavanja novog prostora za povećanje efikasnosti i radnog učinka.
3. Istraživanje mogućnosti i proširivanje opcija.
4. Kristalizacija praktičnih ciljeva i njihovo pročišcavanje u smislu jasnoće, realističnosti i vremenske odredjenosti.
5. Testiranje motivacije i spremnosti za akciju, uključujući i izradu plana akcije i predvidjenih koraka.
6. Dogovor o praćenju procesa zacrtanih ciljeva, podršci i analizi ostvarenog.

U prvoj fazi rada, upoznavanja sa tekućom situacijom, koristili bi tehniku iz kliringa komunikacija ka klireru. Pri tome bi sagledali i klijentovu sosobnost komunikacije na tu temu, kao i proveru da li je u stanju da o svim pitanjima govori otvoreno. Ako naidjemo na emocionalni naboj na pojedinim pitanjima ili osobama iz okruženja, radili bi na rasterećivanju i čišcenju nagomilanog materijala.
U drugoj i trećoj fazi, koristeći tehniku klirerov izbor proverili bi sopstveno shvatanje date realnosti i klijentove problematike, naročito po sledećim pitanjima:
a). Kvalitet i kapacitet njegovih odnosa sa kolegama iz okruženja, neposrednim rukovodiocima i poslovnim partnerima. Imati u vidu da svi mogući problemu za svoju osnovu imaju poremećaje u meduljudskim relacijama.
b). Gde klijent vidi mogućnosti za unapredenje? Takode, šta će on lično imati od toga? Ovo je veoma važna faza jer nam ona otvara prostor za buduća delovanja. Normalno je očekivati od izvršioca u nekom poslu da je uočio neki novi prostor i mogućnosti za poboljšanje svoje efikasnosti. Ako to nije slucaj, onda, ako se ne radi o "pogrešnoj osobi na pogrešnom mestu", verovatno je u pitanju nekompetentnost, što znači dalji profesionalni trening, ili se klijent nalazi u tzv. "zoni komfora", što znači da mu treba predočiti sve očekivane posledice, uključujući i smanjenje zarade, gubitak radnog mesta i dr. U ovoj fazi je moguć susret sa krizom, odnosno suočavanje sa nekim od klijentovih ličnih limita. Koristeći tehnike iz viših novoa kliringa (Nivo II, III i IV), detektovati blokirajući scenario ili prepreku i pomoći klijentu da je prevazidje. Nakon toga, prirodno i spontano će se otvoriti novi putevi i jasne i brojne prakticne mogućnosti.
U četvrtoj fazi, radi se na definasanje budućih zadataka i kristalizaciji konkretnih ciljeva. U kliringu za tu svrhu primenjuje posebna procedura rada sa ciljevima, koja se odvija u pet koraka. Time se obezbedjuje da budu izabrani najvažniji ciljevi, kao i njhova obrada u smislu njihove primenljivosti. U ovoj fazi kouč u punoj meri razvija ko-kreativan odnos, češće koristi fidbek i po potrebi vrši konstruktivno provociranje, što mu u ovoj fazi stabilizovan kontakt i razvijena radna alijansa sa klijentom omugaćava da čini, bez opasnosti da će doći do krize u odnosu.
Primenom istih alata, otvorenim dijalogom i izraženom podrškom, kouč će u fazama pet i šest, testiranja ličnu motivaciju klijenta i pomoći mu u izrada plana akcije i konkretnih koraka. Na kraju sesije, napraviće dogovor o medjusobnoj komunikaciji i praćenju procesa, i zakazati terminu naredne sesije.

Razlika izmedju psihoterapije i koučinga

Razliku po pitanju primene i rada u ova dva domena jedna moja francuska koleginica je ovako šaljivo pojasnila: "U psihoterapiji radimo na klijentovom odnosu sa mamom i tatom, a u koučingu na njegovom odnosu sa svojim šefom."
U kliringu smo takodje godinama koristili razne pojednostavljene diferencijacije. Ako sesije plaća socijalno osiguranje onda je psihoterapija, ako plaća sam od svog rada ili njegova firma, onda se radi o koučingu. Slično tome, ako klijent ne radi i nema stalnog seksualnog partnera, to su indikatori da mu je potreban psihoterapijski tretman.
No u čemu je stvarna razlika izmedju ova dva pristupa u radu? Da, opet pokušamo da to jednostavno kažemo, koristeći skalu Pet nivoa kliringa: ako je klijent hronično na nivou 1 i ispod, onda je potreban psihoterapijski pristup, ako je 2 i iznad, onda je potreban koučing. Ili, još konkretnije, ako zna da odredi svoje realne ciljeve, to je za rad u koučingu, ako daje želje umesto ciljeva i ne pokazuje razvijenu volju i spremnost da ih ostvaruje, onda je to za psihoterapiju.

No, dobro, ali šta je suštinska razlika u samim metodama rada? Korišćenjem predhodnog znanja iz ove knjige, rekli bi da je to u vezi sa kompletiranjem komunikacionih cilusa. Psihoterapijski klijent ima potrebu da bude slušan i da radi na kontaktu i alijansi sa svojim praktičarem. Izaći iz hronične usamljenosti i intravertnih dramatizacija i uspostaviti odnos i komunikaciju sa praktičarem je prevshodni zadatak. U mnogo većoj meri je dakle naglasak na samom odnosu, odnosno podizanju klijentove sposobnosti da se ulazi i bude u ravnopravnim relacijama sa drugima, dok je u koučingu naglasak na spoljašnje akcije klijenta i podizanje njegove izvršne efikasnosti u tim poslovima. Iako se i u jednom i u drugom modelu rada klijent i praktičar nalaze u ravnopravnom odnosu, u psihoterapiji daleko više prostora za verbalno ispoljavanje daje klijentu, dok je praktičar više u pasivnoj ulozi aktivnog slušaoca. Praktičar je pri tome veoma oprezan u smislu da ne ispoljava ništa sa svoje strane što bi eventualno moglo da dovodi u pitanje autonomiju klijenta i njegov sistem vrednosti. Praktičar je u tom smislu veoma uzdržan i rezervisan, i njegov fokus je da pomaže klijentu da ovaj probije svoju ljusku i izade na svetlo dana. Korišćenjem te simbolike, mogli bi da kažemo da je psihoterapija samo jedan inkubator, gde se samo pomaže da se nešto rodi i počne da nekako živi, gega i opstaje, dok koučing predstavlja jedno otvoreno igralište, gde se daju golovi i osvajaju premije. U tom smislu je i sam medjusobni odnos u psihoterapiji više negovateljski i majčinski (zaštitnički), dok je u koučingu to ko-kreativni odnos (konfrontirajući) dvoje odraslih i ravnopravnih individua. Uslovno bi mogli da kažemo da je psihoterapija više ženski posao a koučing više muški. I jedan i drugi metod koriste iste alate za obavljanje svoje delatnosti i oni su prvenstveno psihoterapijski. Psihoterapija uranja dublje u čoveka i zahteva dosta vremena, koučing to izbegava, vremenski je kratak i ograničen, i usmerava se na spoljašnje, neposredne i konkretne akcije i merljive rezultate. Iz navedenog bi se mogao izvesti zaključak da se ta dva metoda rada idealno dopunjuju i da su kompatibilna u svom pristupu i mogućnostima. Zašto neko ne bi brao plodove i sa jedne i sa druge strane? Odgovor na ovu delemu leži u području trenutnog interesa i ličnog standarda svakog pojedinca: u pitanju je vreme i novac.

"DIJADA" 19000 Zaječar, Iv.Milutinovića 12/B-12, Srbija
Tel. 019.532.728; tel./fax: 019.421.254; Mob.: 064.194.55.91
www.dijada.com; dijada@ptt.rs