Naše predstave i očekivanja od psihoterapije i novih metoda samopomoći. Potreba za sistemskim i efikasnim praksama mentalnog i emocionalnog razvoja pojedinca.

Efekti rada u kliringu i koučingu.

Već neko vreme internetom kruži tekst zabavnog karaktera pod nazivom „Univerzalni zakoni“ i prvi od navedenih je „Zakon normalnosti“, koji glasi: Svi izgledaju normalno dok ih ne upoznaš. U sličnom duhu, nešto jače naglašen, jeste i podnaslov jedne skoro objavljenje knjige: Ceo Svet je ludnica, onaj ko to na vreme shvati, ima šanse da se izbavi. Obe ove postavke u dobroj meri odslikavaju stanje duha današnjeg čoveka, odnosno svu kompleksnost njegove mentalne, emocionalne i duhovne strukture, njihovu kontaminiranost i teškoće sagledavanja jasne slike o sopstvenoj stvarnosti, na osnovu koje bi čovek, sam i blagovremeno, mogao da vuče prave poteze u cilju izgradnje sopstvenog života, umesto da samo reaguje na ono što mu se dešava. Današnja nauka još nije stigla do tačke da može da definiše ljudski um, ili celovitu sferu čovekovog mentalnog funcionisanja i njenu vezi sa emocijama i telom. Sva dosadašnja istraživanja na ljudskom mozgu još uvek ne obećavaju ništa značajno u praktičnom smislu, što bi se vidljivo odrazilo na mogućnosti poboljšanja čovekovih ličnih sposobnosti, efektnijeg funkcionisanja u svakodnevnici i većem osećaju životne ostvarenosti ili samorealizacije u svim bitnim aspektima. Na drugoj strani, u praksi je prisutno na stotine pristupa i škola koje se bave ovom temom čovekovog razvoja, iako je dosta pristupa u svojoj biti površno i oskudno u sistemima i „alatima“. U razvijenim školama „mapa unutrašpnjeg putovanja“ i sve dobiti koje se mogu očekivati od ovog rada su dobro upoznate i deo su standardne profesionalne prakse. Cilj ovog teksta jeste, na prvom mestu da pokaže da takve mogućnosti za unutrašnji rad i samoistraživanje postoje, a zatim da povede čitaoca na jedno ovakvo putovanje po mračnim slojevima čovekovog uma i da mu ukaže na šta sve tamo može da naiđe. Naš um je sazdan od različitih slojeva, plićih i dubljih, i ako je praktičar sa kojim radimo, naš „vodič“ na ovom putovanju dovoljno dobro obučen i dovoljno iskusan, možemo stići do najskrivenijih mesta u kojima je „zaključana naša lična sudbina“, a koju onda možemo preispitati i menjati. Potrebno je naglasiti da potreba za drugom osobom i putovanjem u paru (dijadi) neophodna radi brzine i bezbednosti ovakave jedne „eskurzije“.

Dakle, u praksi kliringa individualni rad sa kvalifikovanim praktičarem bi klijentu doneo sledeće standardne dobitke:
Porast komunikacione sposobnosti. U sesijama klijent predstavljajući sebe i svoju situaciju i odgovarajući na instrukcije i pitanja praktičara, podiže nivo svoje sposobnosti za kontakt i odgovornu i jasnu komunikaciju sa drugima. Vremenom postaje sve spremniji da se konfrontira sa svojim umom i eventualnim unutrašnjim haosom, kao i sa praktičarem koji sedi nasuprot njega i da sa njime podeli ono što se za njega dešava.Time se podiže njegova spremnost i samopouzdanje da i u svakodnevnom životu lakše i jasnije (odgovornije) komunicira sa drugima i o različitim temama.

Otvaranje ignorisanih tema i aspekata. U svakodnevnom životu klijent često, svesno ili nesvesno, izbegava da razmišlja i da govori o pojedinim aspektima svoga života. Psihološka je činjenica da kada čovek ne govori o pojedinim temama, njegov koeficienat inteligencije opada u tom domenu. Takođe, postoji rizik, da je upravo na tom terenu već zasejano seme budućih problema, koji će sa vremenom dobijati na snazi i značaju. Rad u sesijama se vodi u pravcu rešavanja i eliminisanja određenih trenutnih teškoća zbog kojih je klijent došao, no one su često neodvojive od klijentove opšte situacije. Pitanja i procesi od strane praktičara, klijenta će dovesti u situaciju da se otvara i da sagledava i govori o tim, do tada, zanemarenim aspektima svoga života.
Uklanjanje emocionalnih opterećenja. Otvarajući se i govoreći o pojedinim oblastima u vezi kojih je klijent inače izbegavao da misli i govori u svakodnevnom životu i u vezi kojih je emocionalno opterećen, dolazi do rasterećenja od takvih zadržaja i naboja. Tokom rada klijent će ponovo, ovog puta uz punu svesnost i stručno vođenje od strane praktičara, iznova proći kroz određene bitne situacije i suočiti se sa nerazrešenim emocionalnim bolom u njima, kada će se njihovi negativni efekti anulirati i rehabilitovati klijentova sposobnost da ponovo bude u kontaktu sa svojim osećanjima.
Uvidi. Nazivaju se još i „aha“ iskustva. To su oni momenti koji se standardno dešavaju tokom rada u sesijama, kada se klijentu nešto raščisti, sredi, iznenadno postane jasno i stvari legnu na svoje mesto. Nešto što je do tada bilo ignorisano, haotično, maglovito, odjednom se razbistri i prava realnost se sagleda u punom sjaju. Uvidi predstavljaju standardni „proizvod“ sesija i sposobnost iskusnih praktičara i dobrih metoda se može meriti „proizvedenim količinama ove robe.“
Razumevanje i porast svesnosti. Cilj kliringa je porast svesnosti i podizanje sopstvenih kapaciteta za odgovorne, i na principima fer razmene, izgrađene odnose sa drugima. U tom smislu, praktičar predstavlja model svih klijentovih odnosa iz njegovog svakodnevnog života: prekinutih, indirektnih i manipulativnih relacija. Sve te efekte možemo posmatrati kao rezultat nemogućnosti da se postigne obostrano razumevanje. Kako se u sesijama, upotrebom svih principa i alata, a pre svega kontaktom i sopstvenim investiranjem samog praktičara u proces rada, to razumevanje počinje da ostvaruje i da se u tome sa svakom narednom sesijom sve više napreduje, klijent će efekte toga početi da spontano prenosi i na svoj spoljašnji život. Kao rezultat toga podići će se njegov nivo razumevanja samog sebe, a samim time meliorisaće se i njegovi odnosi sa drugima.
Mogućnost odvajanja pažnje od problema. Problemi i nerazrešene traume iz prošlosti deluju kao magneti i uz sebe stalno, permanentno vezuju jednu, često ne malu, količinu klijentove pažnje. Rad u sesijama, na tekućim i hroničnim problemima, na prošlim traumama, putem osvešćivanja i ponovne inegracije, vraća te zarobljene jedinice pažnje i klijent je ponovo i u znatno većoj meri prisutan „sada i ovde“. Čovek stiče mogućnost, ili tačnije rečeno, iznova rehabilituje svoju izgubljenu sposobnost da se stavi u ulogu neutralnog posmatrača i da se za izvesno vreme distancira od nekog svog problema. Kada je neki problem za izvesno vreme ostavljen na stranu, da se „ohladi“ ili da se čovek privremeno distancira od nekog razmišljanja i da može da se odmori tokom noći, na primer, nakon toga se taj isti problem može sagledati iz nekog novog ugla i nove opcije dobijaju šansu da se pokažu.
Kompletiranje nezavršenih ciklusa. Jedan od sigurnih indikatora nečijeg nepovoljnog mentalnog ili emocionalnog stanja jeste postojanje velikog broja nekompletiranih ciklusa. Postojanje velikog broja započetih akcija iz prošlosti ili odnosa sa drugim ljudima, koje nisu na adekvatan način dovedeno do kraja. Tokom rada u sesijama ili kroz akcije izvan njih, klijetu se pomaže da kompletira takve stare i nezavršene cikluse.
Jasni ciljevi. Postepeno, napredovanjem u sesijama, klijent počinje da jasnije definiše svoje buduće ciljeve i da razlikuje glavne od sporednih. Smanjuje se lutanje i „kretanje u svim pravcima odjednom“. Životna energija dobija jasan pravac i usmerenje i počinju da se uočavaju prvi uspesi na planu realizacije nekog izabranog puta. Sami ciljevi proističu iz osobe same, iz njenih osvešćenih sistema vrednosti i suštinskih potreba. Istovremeno klijent ispoljava mogućnost da se na izabranom cilju ili pravcu svesno voljno angažuje i istraje u kanalisanju svoje vitalne enrgije, što predstavlja ključ napredovanja. U sesijama kliringa i naročito kod primene kliringa u koučingu, često već u samome startu, praktičar direktno pita klijenta: „Šta Ti hoćeš, šta je tvoj cilj, zašto si ovde?“ i sl., slušajući pažljivo pri tome njegove odgovore. Ako uspe da pruži smisleni, realističan i jasan odgovor, praktičar će odmah proveriti njegovu sposobnost za investiranje voljnog napora u tom pravcu, odnosno klijenovu motivisanost da to ostvari. Iskusan praktičar poseduje razvijenu senzibilnost i kriterijume da „dečje želje“ odvoji od odgovornih i realnih ciljeva odrasle osobe, iako ove prve mogu predstavljati korisnu građu za osvešćavanje klijentovog sistema vrednosti i oslobađanje potisnute energije njegovog „unutrašnjeg deteta“.
Oslobađanje od stida i eliminisanje griže savesti. Kao što smo već napred naveli, stid se meša i uspešno međusobno dopunjava sa grižom savesti. Javlja se onda kada je prisutno više osoba. Može se raditi na njemu u grupama, kao i u individualnim sesijama putem primene standarane procedure za rad sa problemima. Tokom rada se često stiže do nekog fiksiranog stava u smislu „Ja sam nula“ ili slično, što onda otvara mogućnost rada sa tehniko za oslobađanje o takvog negativnog unutrašnjeg programa. Svaka osoba je, u većoj ili manjoj meri, opterećena osećajem krivice. To je posledica nečeg rečenog ili učinjenog u prošlosti, što iz sadašnje perspektive smatra da nije trebalo da uradi, ili zbog toga što je nekada propušteno nešto, što je tada u toj situaciji, trebalo reći ili učiniti. Griža savesti je tipičan uzrok samodestruktivnog i sabotirajućeg ponašanja čoveka prema samome sebi. Kod onih ljudi koji se često žale na nesrećnu i lošu sudbinu, ili okolnosti, uvek ćete u radu otkriti nagomilane osećaje griže savesti. Stoga, uprošćeno tehnički rečeno, najbrži put da se izmeni nečija „sudbina“, tj. najbrži put do sreće i radosti življenja, jeste oslobađanje od osećaja krivice. No, kako vidimo, rad na ovom delu je moguć tek u naprednoj i poodmakloj fazi kliringa, ili psihoterapije uopšte, jer na početku tipičan klijent odbija svaku mogućnost o sopstvenoj krivici i odgovornosti za situaciju u kojoj se nalazi, čvrsto se cementirajući na poziciji „pogledaj šta su mi uradili“, odnosno nalazi se u poziciji „žrtve“ i okrivljivanja drugih.
Pristup kliringa, psihoterapijski pristup uopšte, je u svojoj biti potpuno suprotan, iako se to nikada direktno ne kaže na taj način, ali bazična postavka je zasnovana na postulatu: Ti si ODGOVARAN za svoju sadašnju situaciju. Ti i niko više. U svemu ovome se nalazi lekcija za tebe, koju treba da razumeš i savladaš. U svojoj knjizi „Filozofija vina“ o tome sjajno govori Bela Hambaš, kada kaže: „Nisi ti spolja osuđen na prokletstvo. Ti sam sebe držiš u prokletstvu. Sve zavisi od tebe. Svaka duša se rađa cela i svoju celinu ne može izgubiti. Budi pametan, povrati svoju celovitost. Leka ima svuda.“ Na istoj osnovi i u istom pravcu deluje kliring: čoveku se pomaže da se oslobodi tog unutrašnjeg prokletstva, da se osamostali, da radi, da voli, da uči i usavršava se. Korak po korak, klijent preuzima volan sopstvenog života u svoje ruke, počinje da odgovornije upravlja sa sobom i sa svojim resursima i da zajedno živi i
sarađuje sa drugima, na principima zdrave razmene i međusobno dogovorene podele poslova i odgovornosti. Ključ rada se dakle nalazi u reči ODGOVORNOST. Odgovornost direktno proistče iz čovekove svesti. Samo u vezi onoga što je do kraja svestan čovek može odlučiti da preuzme potpunu odgovornost. Odgovornost je dakle nešto što se ne može nametnuti, čovek je sam preuzima na svoju inicijativu ili na priliku ponuđenu od strane druge osobe. Osoba mora biti u stanju da dobro izvaga i izmeri stupanj lične odgovornosti koju preuzima, jer inače i preterana odgovornost (Engl. overresponsibility) je takođe izraz nečije lične disfukcionalnosti.
Čišćenje fiksiranih stavova i uverenja. Uklanjanje negativnih uverenja ili shvatanja, koje klijent ima o sebi, o drugima i životu. Izlazak iz zakočenih stanja. Promena određenih karakternih crta ili pogrešno usvojenih identifikacija. Prepoznavanje i uklanjanje destruktivnog životnog scenarija. Rad na ovom segmentu predstavlja suštinu kliringa, i zahvatanje na ovom nivou otvara mogućnost klijentu da dođe do istinske promene i lične transformacije. Sve pre toga je bilo samo pomaganje i rasterećivanje. Na ovom delu se tek može desiti suštinska promena, koja dovodi do trajnog eliminisanja pravih i dubljih uzroka nekih klijentovih životnih teškoća.

Iz svega iznešenog, a u cilju sticanja standarda o kvalitetu stručne pomoći koje se u sesijama kliringa i koučinga može pružiti klijentu, lako se da zaključiti kako bi bilo teško pronaći osobu koja nebi mogla da iz ovakvog rada ostvari određenu dobit. Kliring se sa sigurnošću može preporučiti osobama koje imaju komunikacione teškoće sa svojim bližnjima ili sa osobama iz svog neposrednog okruženja. Dalje, svima onima koji su preopterećeni raznim teškoćama mentalne ili emocionalne prirode i nalaze se u zatvorenoj klopci sopstvenih mentalnih klišea i organičenja. Takođe, onima koji su žrtve stida ili su opterećeni grižom savesti, ili su postali emocionalno „isključeni“, „zakočeni“, „zabetonirani“, hladni i neosetljivi, odnosno svima koji su u stalnoj borbi sa svojim osećanjima. Istovremeno, i svima druguma, koji jednostavno žele da postignu više u svome životu, bilo da se radi o porodičnim, poslovnim ili drugim ciljevima. Pored individualnog rada, dobiti od kliringa i koučinga se mogu ostvariti i na radionicama u radu sa grupama, i prva od takvih prilika će biti u Ljubljani od 9 do 10. februara ove godine, i biće nastavljena u narednim mesecima u vidu šestomesečne obuke iz primene kliringa u koučingu.