Desimir D. Ivanović
Pravci rada na seminaru - radionici

“Novac se ponaša prema meni onako kako se ja ponašam prema drugim ljudima.”

Novac je jedna od centralnih stvari u našem životu i to nije nikakva novina. Kroz istoriju novac je uvek pratio čoveka. U nekim periodima novac je bio u formi bivola, kasnije zlatnika, a danas u formi kreditnih kartica i elektronskog plaćanja preko kompjutera, ali je uvek služio istoj svrsi. Kroz te razlike u formama novca, možemo pratiti razvoj čoveka i društva. Činjenica je da smo u poslednjim decenijama postali mnogo više zavisni od novca i da je novac danas prisutniji u našem svakodnevnom životu nego ikada ranije. Naša preokupiranost novcem je nekako ipak površna i svodi se na njegovo posedovanje, to je za nas prevenstveno nešto što stičemo i gubimo. Obično se ne upuštamo da razumemo njegove dublje aspekte, pravu prirodu i svrhu novca, kao i njegovu vezu sa nama samima, sa našom sopstvenom prirodom, procesom individualnog i grupnog osvešćivanja, i sopstvenim ličnim razvojem. Za ovo poslednje, novac predstavlja izvršni motivirajući faktor i merilo ostvarenosti. Cilj ovog našeg razmatranja je da bolje shvatimo prirodu i svrhu novca, drugim rečima: da izadjemo iz pozicije žrtve i nemoći, da preispitamo i korigujemo sopstvenu ličnu filozofiju po ovom pitanju, kao i da sebe motivišemo, kako bi uz usvajanje odredjenih principa i alata, bolje praktično funkcionisali u ovom važnom životnom domenu.

Novac je kompleksna tema. Prisutan je svuda, i često predstavlja samu srž svih ljudskih relacija i aktivnosti. On je nešto slično kao vazduh koji dišemo. Ipak, vazduh ne možemo prisvojiti, steći ili izgubiti. No, kao sto smo vazduhom i disanjem neraskidivo povezani sa prirodom i svojim bližim i daljim okruženjem, tako smo isto novcem povezani sa ljudima. Ako je tačno da se naša svesnost može podizati samo u relaciji sa drugima, onda novac u tome igra nesumnjivo važnu ulogu. I, kao što nikada ne razmišljamo o tome da prestanemo sa disanjuem, zar nebi isto tako, lako i spontano, trebali da se odnosimo i u našim relacijama sa drugima, tokom medjusobnog protoka novca. Jer, kao i vazduha, novca postoji svuda i ima ga u neograničenim količinama.

Iz tog razloga, gornji moto koji se nalazi u zaglavlju ovog članka je izabran kao ideja vodilja našeg ličnog pristupa u obradi ove teme.

Ekonomisti nas uče da se prava vrednost neke novčane valute odredjuje prema količini zlata koja se za nju može kupiti. Možda je to i za nas neki dobar trag. Da probamo da ga malo sledimo i da vidimo šta iz toga može naučiti. Prvo, zlato je metal koji je svuda prisutan, opet slično vazduhu, ali se nalazi po pravilu samo u tragovima, u vidu finog praha. Veoma retko se sreće u gromadama i većim količinama. Ima specifični afinitet prema svetlu, koje upija ali ne zadržava, već ga odmah izračuje ponovo napolje. Ima stabilnu strukturu i veliku specifičnu težinu. Veoma je elastičan metal ( od jednog grama zlata može se napraviti nit duga dva kilometara ) i jak je (žica prečnika dva milimetara može da drži teret od 60 kilograma).

U ovim karakteristikama zlata kao metala krije se i odredjena simbolika, koja nam može pomoći da bolje razumemo i unapredimo sopstveni odnos prema novcu.

Dobar deo našeg odnosa sa novcem je vezan i za nas poslovni identitet. Ko sam ja zapravo u poslovnom smislu? Sta sam naučio, za šta sam se školovao, šta znam, u čemu sam ja to posebno dobar i šta volim da radim ? Iz kog domena su moji prirodni kvaliteti i talenti? U jevrejskoj kulturi se smatra da najveći greh koji jedna osoba može da učini prema Bogu je, da ne koristi svoje prirodne nadarenosti i talente. Kada to saznamo, onda nam predstoji još jedan značajan korak, a to je da sa ideje bavljenja sobom ( “how can I look after myself”) predjemo na to: kako biti koristan drugima (“ how can I serve mankind”).

Odnos prema novcu svakog pojedinca u velikoj meri je vezan i za nasledje i porodične šablone. Ernst Jinger, kaže: “ Presudno je što većina ljudi nije, u duši svojoj, sposobna za bogatstvo, čak ni za vrlo skromno imanje. Ako im ipak spolja pripadne, ono im isklizne i nestane bez traga. Možda ih još i unesreći.” Naravno, ti unutrašnji negativni šabloni i programi se mogu osvestiti, demistifikovati, i svesno i odgovorno preuzeti nove pozicije i stavovi. Svaki pojedinac može da realno i odgovorno odredi svoje finasijske i materijalne ciljeve, da razvije disciplinu i odgovornost u pravcu njihovog sprovodjenja, kao i da uspostvljanjem ličnog knjigovodstva prati ostvarljivost i realizaciju zacrtanog.

Šta je zapravo novac i kako bi ga mogli definisati? Za pristup i potrebe ove radionice, mi novac definišemo kao nešto za šta razmenjujemo svoju životnu energiju. To je ono što dobijamo u zamenu za svoje potrošeno vreme i energiju.

Cilj rada na temu novca je ostvariti finasijsku nezavisnost i samostalnost, koju bi opisno predstavili kao stanje: kada nešto što nam ne odgovara, ne moramo da radimo iskljućivo radi novca i kada ne moramo da se odričemo nečega, do čega nam je stvarno stalo, samo zato što nam za to nedostaje novac.

I više od toga, ova radionica nam može značajno pomoći da kroz proces dubljeg razumevanja našeg ličnog odnosa prema novcu otkrivamo svoje najviše životne ciljeve i samu svrhu našeg zivota. U tom smislu, učestvovanje na ovoj praktičnoj radionici predstavlja jednu interesantnu i uzbudljivu avanturu, nalik na mitske priče o traganju za izgubljenim blagom. Poenta tih priča i njihova sakrivena poruka je da se zlato zaista krije u svakome od nas. Videli smo već da se taj metal obično nalazi u formi finog praha koji želi sunce, pa shodno tom simbolizmu, sopstvene senzibilnosti i talente treba prepoznati, sakupiti, dati im formu i estetiku, izneti na svetlo dana i sa njima svakodnevno ulaziti u odnose otvorene i odgovorne razmene sa drugima.

Desimir D. Ivanović , učitelj kliringa i trener za ljudske resurse. Osnivač i direktor “Dijade” Agencije za lični razvoj, komunikaciju i savetovanje, sa sedištem u Zaječaru. Diplomirani inženjer, specijalista za organizaciju rada (obuka i razvoj kadrova). Od 1990 do 2004. godine je uglavnom živeo i radio u inostranstvu, u više zemalja Evrope, Kanadi, SAD i Australiji.