Mnogi od vas zvali ste da nas pitate šta je to kliring i kakve dobiti donosi u praksi. Ova psihoterapijska metoda (podrške) može se primenjivati i u vidu standardnih psihoterapijskih sesija, ali i kroz sesije lajf koučinga, tj. savetovanja za lični razvoj. A evo šta nam donosi, i u jednoj i u drugoj varijanti…

1. Porast komunikacione sposobnosti. Klijent predstavljajući u sesijama sebe i svoju situaciju i odgovarajući na instrukcije i pitanja praktičara, podiže nivo svoje sposobnosti za kontakt i odgovornu i jasnu komunikaciju sa drugima. Vremenom postaje sve spremniji da se konfrontira sa svojim umom i unutrašnjim haosom, kao i sa praktičarem koji sedi nasuprot njega i da sa njime podeli ono što se za njega dešava.

Time se podiže njegova spremnost i samopouzdanje da i u svakodnevnom životu lakše i jasnije (odgovornije) komunicira sa drugima i o različitim temama.

2. Otvaranje ignorisanih tema i aspekata. U svakodnevnom životu klijent često, svesno ili nesvesno, izbegava da razmišlja i da govori o pojedinim aspektima svoga života. Psihološka je činjenica da kada čovek ne govori o pojedinim aspektima, njegov koeficijent inteligencije u tom domenu opada. Takođe, postoji rizik, da je upravo na tom terenu već zasejano seme budućih problema, koji će sa vremenom dobijati na snazi i značaju. Rad u sesijama se odvija u cilju rešavanja i eliminisanja određenih trenutnih teškoća zbog kojih je klijent došao, no one su često neodvojive od klijentove opšte situacije. Pitanja i procedure koje primenjuje terapeut klijenta će dovesti u situaciju da se otvara i da sagledava i govori o tim, do tada, zanemarenim aspektima svoga života.

3. Uklanjanje emocionalnih opterećenja. Otvarajući se i govoreći o pojedinim oblastima o kojima je klijent inače izbegavao da misli i govori u svakodnevnom životu i u pogledu kojih je emocionalno opterećen, dolazi do rasterećenja od takvih sadržaja i naboja. Tokom rada klijent će ponovo, ovog puta uz punu svesnost i stručno vođenje od strane terapeuta, iznova proći kroz određene bitne situacije i suočiti se sa nerazrešenim emocionalnim bolom u njima, kada će se njihovi negativni efekti anulirati i rehabilitovati klijentova sposobnost da ponovo bude u kontaktu sa svojim osećanjima.

4. Uvidi. Nazivaju se još i „aha“ iskustva. To su oni momenti koji se standardno dešavaju tokom rada u sesijama, kada se klijentu nešto raščisti, sredi, iznenadno postane jasno i stvari legnu na svoje mesto. Nešto što je do tada bilo ignorisano, haotično, maglovito, odjednom se razbistri i prava realnost se sagleda u punom sjaju. Uvidi predstavljaju standardni „proizvod“ sesija i sposobnost iskusnih terapeuta i dobrih metoda se može meriti „proizvedenim količinama ove robe.“

5. Razumevanje i porast svesnosti. Cilj kliringa je porast svesnosti i podizanje sopstvenih kapaciteta za odgovorne, i na principima fer razmene, izgrađene odnose sa drugima. U tom smislu, terapeut predstavlja model svih klijentovih odnosa iz njegovog svakodnevnog života: prekinutih, indirektnih i manipulativnih relacija. Sve te efekte možemo posmatrati kao rezultat nemogućnosti da se postigne obostrano razumevanje. Kako u sesijama upotrebom svih principa i alata, a pre svega kontaktom i sopstvenim investiranjem samog terapeuta u proces rada, to razumevanje počinje da ostvaruje i da se u tome sa svakom narednom sesijom sve više napreduje, klijent će efekte toga početi da spontano prenosi i na svoj spoljašnji život. Kao rezultat toga podići će se njegov nivo razumevanja samog sebe, a samim time popraviće se i njegovi odnosi sa drugima.

6. Mogućnost odvajanja pažnje od problema. Navodili smo već u tekstu da problemi i nerazrešene traume iz prošlosti deluju kao magneti i da uz sebe stalno, permanentno vezuju jednu, često ne malu, količinu klijentove pažnje. Rad u sesijama, na tekućim i hroničnim problemima, na prošlim traumama, putem osvešćivanja i ponovne inegracije, vraća te zarobljene jedinice pažnje i klijent je ponovo i u znatno većoj meri prisutan „sada i ovde“. Čovek stiče mogućnost, ili tačnije rečeno, iznova rehabilituje svoju izgubljenu sposobnost da se stavi u ulogu neutralnog posmatrača i da se za izvesno vreme distancira od nekog svog problema. Kada je neki problem za izvesno vreme ostavljen na stranu, da se „ohladi“ ili da se čovek privremeno distancira od nekog razmišljanja i da može da se odmori tokom noći, na primer, nakon toga se taj isti problem može sagledati iz nekog novog ugla i nove opcije dobijaju šansu da se pokažu.

7. Kompletiranje nezavršenih ciklusa. Jedan od sigurnih indikatora nečijeg nepovoljnog mentalnog ili emocionalnog stanja jeste postojanje velikog broja nekompletiranih ciklusa – postojanje velikog broja započetih akcija iz prošlosti ili odnosa sa drugim ljudima, koji nisu na adekvatan način dovedeni do kraja. Tokom rada u sesijama ili kroz akcije izvan njih, klijentu se pomaže da kompletira takve stare i nezavršene cikluse.

8. Jasni ciljevi. Postepeno, napredovanjem u sesijama, klijent počinje da jasnije definiše svoje buduće ciljeve i da razlikuje glavne od sporednih. Smanjuje se lutanje i „kretanje u svim pravcima odjednom“. Životna energija dobija jasan pravac i usmerenje i počinju da se uočavaju prvi uspesi na planu realizacije nekog izabranog puta. Sami ciljevi proističu iz osobe same, iz njenih osvešćenih sistema vrednosti i suštinskih potreba. Istovremeno klijent ispoljava mogućnost da se na izabranom cilju ili pravcu svesno i voljno angažuje i istraje u kanalisanju svoje vitalne enrgije, što predstavlja ključ napredovanja. U sesijama kliringa, često već u samome startu, praktičar direktno pita klijenta: „Šta ti hoćeš, šta je tvoj cilj, zašto si ovde?“ i sl. slušajući pažljivo pri tome njegove odgovore. Ako uspe da pruži smisleni, realističan i jasan odgovor, terapeut će odmah proveriti njegovu sposobnost za investiranje voljnog napora u tom pravcu, odnosno klijentovu motivisanost da to ostvari. Iskusan praktičar poseduje razvijenu senzibilnost i kriterijume da „dečje želje“ odvoji od odgovornih i realnih ciljeva odrasle osobe, iako ove prve mogu predstavljati korisnu građu za osvešćavanje klijentovog sistema vrednosti i oslobađanje potisnute energije njegovog „unutrašnjeg deteta“.

9. Oslobađanje od stida i eliminisanje griže savesti. Kao što smo već ranije naveli, stid se meša i uspešno međusobno dopunjava sa grižom savesti. Javlja se onda kada je prisutno više osoba. Može se raditi na njemu u grupama, kao i u individualnim sesijama putem primene standarane procedure za rad sa problemima. Tokom rada se često stiže do nekog fiksiranog stava u smislu „Ja sam nula“ ili slično, što onda otvara mogućnost rada pomoću tehnike MP-4 i za oslobađanje od takvog negativnog unutrašnjeg programa.

Svaka osoba je, u većoj ili manjoj meri, opterećena osećajem krivice.

To je posledica nečeg rečenog ili učinjenog u prošlosti, što iz sadašnje perspektive smatra da nije trebalo da uradi, ili zbog toga što je nekada propušteno nešto, što je tada u toj situaciji, trebalo reći ili učiniti. Griža savesti je tipičan uzrok samodestruktivnog i sabotirajućeg ponašanja čoveka prema samome sebi. Kod onih ljudi koji se često žale na nesrećnu i lošu sudbinu, ili okolnosti, uvek ćete u radu otkriti nagomilane osećaje griže savesti. Stoga, da ponovimo ono što smo već ranije u tekstu naveli, uprošćeno tehnički rečeno, najbrži put da se izmeni nečija „sudbina“, tj. najbrži put do sreće i radosti življenja, jeste oslobađanje od osećaja krivice. No, kako vidimo, rad na ovom delu je moguć tek u naprednoj i poodmakloj fazi kliringa, ili psihoterapije uopšte, jer na početku tipičan klijent odbija svaku mogućnost o sopstvenoj krivici i odgovornosti za situaciju u kojoj se nalazi, čvrsto se cementirajući na poziciji „pogledaj šta su mi uradili“, odnosno nalazi se u poziciji „žrtve“ i okrivljivanja drugih.

Pristup kliringa, psihoterapijski pristup uopšte, je u svojoj biti potpuno suprotan, iako se to nikada direktno ne kaže na taj način, ali bazična postavka je zasnovana na postulatu: “Ti si ODGOVARAN za svoju sadašnju situaciju. Ti i niko više. U svemu ovome se nalazi lekcija za tebe, koju treba da razumeš i savladaš”. U svojoj knjizi „Filozofija vina“ o tome sjajno govori Bela Hamvaš, kada kaže: „Nisi ti spolja osuđen na prokletstvo. Ti sam sebe držiš u prokletstvu. Sve zavisi od tebe. Svaka duša se rađa cela i svoju celinu ne može izgubiti. Budi pametan, povrati svoju celovitost. Leka ima svuda“. Na istoj osnovi i u istom pravcu deluje kliring: čoveku se pomaže da se oslobodi tog unutrašnjeg prokletstva, da se osamostali, da radi, da voli, da uči i usavršava se. Korak po korak, klijent preuzima volan sopstvenog života u svoje ruke, počinje da odgovornije upravlja sobom i svojim resursima i da zajedno živi i sarađuje sa drugima, na principima zdrave razmene i međusobno dogovorene podele poslova i odgovornosti.

Ključ rada se, dakle, nalazi u reči ODGOVORNOST. Odgovornost direktno proistče iz čovekove svesti. Samo u onome čega je potpuno svestan čovek može odlučiti da preuzme potpunu odgovornost. Odgovornost je, dakle, nešto što se ne može nametnuti, čovek je sam preuzima na svoju inicijativu, ili ako mu priliku pruži druga osoba. Čovek mora da bude u stanju da dobro izvaga i izmeri stupanj lične odgovornosti koju preuzima, jer inače i preterana odgovornost (engl. overresponsibility) takođe predstavlja izraz nečije lične disfukcionalnosti.

10. Čišćenje fiksiranih stavova i uverenja. Uklanjanje negativnih uverenja ili shvatanja koje klijent ima o sebi, o drugima i životu. Izlazak iz zakočenih stanja. Promena određenih karakternih crta ili pogrešno usvojenih identifikacija. Prepoznavanje i uklanjanje destruktivnog životnog scenarija. Rad na ovom segmentu predstavlja suštinu kliringa, i zahvatanje na ovom nivou otvara mogućnost klijentu da dođe do istinske promene i lične transformacije. Sve pre toga je bilo samo pomaganje i rasterećivanje. Na ovom delu se tek može desiti suštinska promena, koja dovodi do trajnog eliminisanja pravih i dubljih uzroka nekih klijentovih životnih teškoća.

Iz svega iznetog, lako se može zaključiti da bi bilo teško pronaći osobu koja ne bi mogla da od kliringa ima neku korist. Kliring se sa sigurnošću može preporučiti osobama koje imaju komunikacione teškoće sa svojim bližnjima ili sa osobama iz svog neposrednog okruženja. Dalje, svima onima koji su preopterećeni raznim teškoćama mentalne ili emocionalne prirode i nalaze se u klopci sopstvenih mentalnih klišea i ograničenja. Takođe, onima koji su žrtve stida ili su opterećeni grižom savesti, ili su postali emocionalno „isključeni“, „zakočeni“, „zabetonirani“, hladni i neosetljivi, odnosno svima koji su u stalnoj borbi sa svojim osećanjima. Istovremeno, i svima druguma, koji jednostavno žele da postignu više u svome životu, bilo da se radi o porodičnim, poslovnim ili drugim ciljevima.

desimir@dijada.com