Kliring na engleskom obuhvata konotacije kao što su: pročistiti, očistiti, objasniti. Najbolji prevod bi možda bio: pranje, sa dvostrukim značenjem: očistiti i ukloniti. Upotreba engleskog naziva je ustaljena zbog odsustva adekvatne reči na našem jeziku.

Kliring je baziran na otkriću da brojni čovekovi problemi nastaju kao rezultat nesposobnosti da se ostvari autentičan i zadovoljavajući međuljudski odnos, naročito sa bliskim osobama. Predstavlja celovit i integrisan sistem teorije i prakse zasnovan na komunikaciji i međusobnom dijalogu, koji se odvija izmedu školovanog klirera i zainteresovanog klijenta, na nivou svesnih individua, u ravnopravnom, sigurnom etičkom odnosu. Precizno razrađeni procesi pomažu klijentu da locira područja emocionalnih naboja i mentalnih barijera, i da ih se rastereti i oslobodi.

Praksa kliringa dovodi do kognitivnih procesa i porasta svesnosti, podizanja motivacije, nove organizacije iskustva i ponašanja, kao i konstruktivnijeg i odgovornijeg delovanja. Na taj način klijent popravlja svoju sposobnost komunikacije i povećava svoj kapacitet za neposrednije i odgovornije odnose sa drugima. Istovremeno, smanjuje krutost, izveštačenost i konfliktno ponašanje.

Standardni dobici su: unutrašnji mir, veća otvorenost prema drugima i viši stupanj realizacije i samoostvarenosti na privatnom i poslovnom planu.

Kliring je nastao u Americi šezdesetih godina. Osnovne temelje je postavio Amerikanac Čarls Berner (Charles Berner, 1929-2007.) u svojoj knjizi “Majstorstvo komuniciranja – Priručnik za savremenu psihoterapiju”, koja je 1996. godine prevedena i štampana na srpskom jeziku.

Odlike kliringa

Kliring daje prednost subjektivnoj realnosti klijenta, koju klirer nastoji da razume i da mu pomogne da bolje funkcioniše u svakodnevnom životu, umesto da ga posmatra, procenjuje, dijagnosticira, savetuje, leči i prepravlja na osnovu svojih ličnih ili tzv. objektivnih naučnih kriterijuma.

Klijent i klirer se tokom rada nalaze u ravnopravnom odnosu, neposrednom i otvorenom, koji je regulisan jasnim i doslednim stručnim i etičkim normama. To je moguće ostvariti jer je u procesu svog obrazovanja, osim teoretskog studiranja i zanatskog treninga, svaki klirer prešao i dug put rada na sebi.

Metod rada

U kliringu je naglasak na procesovanju, dijalogu i vođenim MENTALNIM, EMOCIONALNIM i TELESNIM tehnikama, umesto na interpretaciji i savetovanju.

Tehnike rada i tehnološki pristup, uprošćeno i sistematizovano, mogu se predstaviti u šest kategorija ili nivoa.

Prva dva nivoa (“-1” i “1”) bave se porastom klijentove komunikacione sposobnosti, kroz korišćenje verbalnih i tehnika telesne komunikacije. Standardni dobici su: bolje predstavljanje sebe, rasterećenje od pojedinih sadržaja i emocionalnih opterećenja, otvaranje pojedinih ignorisanih aspekata životne realnosti, uvidi i porast svesnosti i razumevanja. Takode, mnogi problemi mogu nestati već na ovom nivou rada, s obzirom da su imali svoje korene u nepotpunoj ili neadekvatnoj komunikaciji. Brojni konflikti u vezi sa profesionalnim životom spadaju u ovu kategoriju, te otuda proističe i široka mogućnost za primenu kliringa u menadžmentu (poslovno savetovanje, koučing, trening sposobnosti).

Širi i potpuniji pristup radu sa problemima i konfliktima imamo na narednom – drugom nivou, kada se mogu prepoznati i otkriti njihovi pravi uzroci, i osloboditi pažnja koja je bila za njih hronično vezana. Problemi se tako transformišu u projekte, koji se onda uz kultivisanje istrajnosti i samodiscipline, realizuju po sistemu “korak po korak”.

U nastavku rada (Nivo: “3”), klijent se suočava sa stidom i osećanjem krivice. Dok se na početku rada obično nalazio u poziciji žrtve, okrivljivao okolinu i imao zamagljen osećaj sopstvenog dela odgovornosti, klijent na ovom nivou rada počinje da otkriva sopstvenu umešanost u nastanak problema, postepeno kultiviše ličnu etiku i razvija viši stupanj odgovornosti za svoje postupke.

Smanjivanjem i uklanjanjem stida anuliraju se i patološki mehanizmi iz kojih proističu štetne navike, destrukcije i bolesti zavisnosti. Na četvrtom nivou, klijent se suočava sa svojim fiksiranim stavovima, negativnim crtama ličnosti i svojim destruktivnim životnim scenarijem. U kliringu, ovaj aspekt rada je teoretski i operativno veoma dobro razvijen, te bukvalno predstavlja tehnološki proboj na polju psihoterapije i treninga sposobnosti. Peti nivo se bavi radom sa emocijama: rekontaktiranjem emocionalnih trauma iz prošlosti i rehabilitovanjem čovekove sposobnosti da oseća i u punoj meri doživljava svoje i tuđe emocije.

Rad u kliringu se odvija u vidu jednoipočasovnih i dvočasovnih sesija, čiji se broj i učestalost određuju za svakog klijenta posebno. Na početku rada se obično obavi uvodni intervju, tokom kojeg se ustanove stvarni ciljevi zainteresovane osobe i dogovaraju uslovi i pravila zajedničkog rada.

Kome se preporučuje?

Svima koji jednostavno žele da postignu više u svom životu, bilo da se radi o ličnim, porodičnim, poslovnim i drugim pozitivnim ciljevima.

U smislu ličnog razvoja kliring se preporučuje osobama koje imaju probleme komunikacije sa ljudima iz svoje okoline ili su opterećeni raznim tegobama mentalne prirode, kao što su: kompleksi, strahovi, nesigumost, neodlučnost, lenjost i td.

Takođe, osobama koje su emotivno “isključene” i “zakočene”, tj. ljudima koji su postali hladni i neosetljivi, ili se nalaze u neprekidnoj borbi sa svojim osećanjima. Zatim, svima koji pate od griže savesti, stida, ili neke bolesti zavisnosti. Ljudima koji su uklješteni u sopstvene krute stavove, zbog kojih nisu u stanju da nadu izlaz iz, za njih, trenutno ili hronično nepodnošljive situacije. Osobama koje su spremne na preporod i nove ciljeve.

Kliring se preporučuje kao mentalna i emocionalna higijena, jer deluje kao prevencija od psihičkih i fizičkih tegoba, i kao psihička priprema za velike ili neminovne promene u životu: brak, roditeljstvo, izbor studija, novi posao, odlazak u penziju, hronična bolest, razvod braka, gubitak bližnjih, promena životne sredine, priprema za nove životne uloge u porodici ili u radnoj sredini. Isto tako, kao paralelna ili prateća terapija kod brojnih duševnih i psihosomatskih oboljenja.

Ukratko, teško je pronaći osobu koja nebi ostvarila konkretne i višestruke dobiti od kliringa.

U biznisu i za poslovne potrebe, principi i tehnike kliringa se primenjuju u treningu menadžera iz domena: poslovne komunikacije, prodaje, pregovaranja i medijacije, rešavanja problema i konflikata, prezentacije, timskog rada i dr, i kao pristup i metod rada u koučingu i poslovnom savetovanju.

Usamljenost i besmisao su dve najčešće bolesti današnjice.

Sveobuhvatnost kliringa

PSIHOTERAPIJA je prema dr Alfredu Pricu (Alfred Pritz), usvojenoj od strane Evropske Asocijacije za psihoterapiju sa sedištem u Beču, definisana na sledeći način:

Svaki psihoterapeutski metod koji se bazira na komunikacijskim metodama i na neophodnim procesima verbalne razmene, a koji preko uticaja psihičkih nivoa (iskustva, svesnosti, emocionalnih, spoznajnih i motivacionih procesa) vode ka konstruktivnoj promeni (poboljšanju, otklanjanju) simptoma bolesti i stanja patnje i novoj organizaciji iskustva i ponašanja.

 

KANSELING se smatra kraćom i plićom psihoterapijom. Za razliku od psihoterapije, kojom se uglavnom bave lekari i psiholozi i gde obuka iz pojedinih metoda traje najmanje tri godine, obuka iz kanselinga traje dve godine i otvorena je za sve zainteresovane. U konkretnom radu više se bazira na pomoći klijentu da definiše svoje ciljeve i da mu se pruži podrška i vođenje na putu njihovog ostvarivanja. U tom smislu je sličan koučingu, dok u smislu alata i pristupa u radu je bliži psihoterapiji.

 

SAVETOVANJE bi uključivalo pažnju i slušanje sagovornika, sa povremenim i dobro vođenim pitanjima, koja bi klijentu pomagala i vodila ga ka pronalaženju najboljih rešenja za neku tekuću problematiku, koja ga trenutno okupira i opterećuje, te ga blokira u smislu jasnog pozicioniranja i donošenja najoptimalnijih i pravovremenih odluka.

 

KOUČING je sistematski pristup, putem pitanja i usmeravanja, u cilju ostvarivanja promena i poboljšanja radnog učinka u pravcu postizanja zacrtanog cilja, kao i realizacije ukupnih potencijala neke osobe na individualnom i na grupnom planu (porodica, radna organizacija).

 

U osnovi sve navedene oblasti su tesno povezane sa međuljudskom, jedan na jedan (dijada, dijadnom) komunikacijom, koja za posledicu ima međusobno razumevanje i porast svesnosti. Ako je potrebno da se u svakom zanimanju zna šta to čovek radi i šta je to što konkretno proizvodi, onda su to u svim ovim poslovima: uvid, ili “Aha” iskustvo. Kao neposredna posledica i rezultat procesa rada i odnosa sa praktičarem, klijentu se nešto osvetli i razjasni. Dođe do “klika”, do nekog novog povezivanja i razumevanja, po pravilu praćeno promenom ugla gledanja i novom motivacijom i energijom. U prirodi, to bi bilo slično udaru groma, vidljivost se odjednom i naglo poveća i oslobodi ogromna količina nove energije. Dalje, sledi integracija doživljenog i praktični koraci u pravcu pomaganja klijentu da doživljeno iskustvo implementira i stabilizuje u svom realnom životu, u ličnoj, poslovnoj ili nekoj drugoj sferi. U pojedinim od navedenih metoda, kao što je na primer slučaj sa koučingom, tokom same obuke se izučavaju uglavnom osnovni principi rada sa klijentom, dok se sami alati koji će se u tom poslu koristiti ne izučavaju, već se studentima preporučuje da ih nauče na drugim mestima, odnosno u pojedinim psihoterapijkim školama, u zavisnosti od svog afiniteta i dostupnosti pojedinih škola.

I tako dolazimo do odgovora na pitanje “Šta je kliring?” Jednostavan odgovor bi bio da je to bogat skup alata i procedura, koje se mogu upotrebljvati u svim gore navedenim delatnostima. Sasvim konkretno, lekar ili psiholog će kliring koristiti kao moderan psihoterapeutski metod, menadžeri će ga koristiti u koučingu i za trening poslovnih veština, dok ga svi ostali praktičari, u zavisnosti od svog prethodnog obrazovanja, životnog i radnog iskustva, mogu koristiti kao kompleksnu i efikasnu mentalnu higijenu, odnosno u poslovima savetovanja i treninga ličnih sposobnosti.

 

Beneficije kliringa

– Usmerenost na razvoj svesnosti i unapređenje međuljudskih odnosa, putem direktne komunikacije i dijaloga.

– Razvoj ličnih komunikacionih sposobnosti, otvorenosti ka drugima i spremnost za dijalog.

– Sposobnost za uspostavljanje, definisanje i dugoročno unapređivanje (izgradnju) svojih odnosa sa drugima.

– Bolje poznavanje samog sebe, definisanje ličnog, porodičnog, nacionalnog i profesionalnog identiteta.

– Bolje unutrašnje funkcionisanje i veća demokratičnost unutar samog sebe, integrisanost mentalnih, emotivnih i intuitivnih procesa.

– Jasna lična misija i životni, profesionalni, socijalni i dr. ciljevi. Pojedinac zna šta realno može, a šta će svrstati u “čuda”.

– Transformisanje problema u projekte. Otkrivanje suštine nekog problema.

– Usmerenost na rešenja i pružanje efikasnih modela i principa.

– Oslobađanje od stida i griže savesti.

– Oslobađanje od fiksiranih stavova i izlazak iz zakočenih stanja.

– Ne dovodi do zavisnosti od kouča ili psihoterapeuta.