1. U Sloveniji Clearing, kao teorija i praksa pomoći ljudima kod njihovog razvoja sposobnosti i resursa, nije još vrlo poznata. Vi uspešno radite kao trener Clearinga već 30 godina. Kako ste se sreli sa time?

To je bilo krajem sedamdesetih godina u Beogradu. Tada, kao mlad diplomirani inženjer ja sam bio zainteresovan za dve stvari, jedno je bilo organizacija rada, na kom predmetu sam i diplomirao još u srednjoj školi, i druga oblost mog interesovanja se odnosila na lični razvoj i spiritualnost. U neprekidnom traženju šta je u ovim domenima novo, posebno u Engleskoj i Americi, došao sam do informacija o kliringu od prijatelja psihologa, koji se tek bio vratio iz Amerike. Bez oklevanja sam stupio u kontakt sa tadašnjom Dijadnom školom iz Kalifornije i to je bio početak jedne duge i plodne saradnje.

2. Šta vas prihvatilo, šta je bilo toliko zanimljivo, drugačije, uporabno, korisno?

Gledano iz sadašnje pozicije, rekao bih da je to postojanje jednog celovitog i konzistentnog sistema, koji je istovremeno i naučan i tradicionalan, u smislu da je u harmoniji sa vekovnom spiritualnom tradicijama Istoka i psihoterapijskom praksom Zapada. Takođe, bogatsvo praktičnih alata za primenu u praksi.
Gledano iz onog vremena, jednostavnost i efikasnost. Brzina delovanja, probojnost. Neposredno pre toga, ja sam se bavio Jungom, antropozofskim učenjem Dr.Rudolfa Štajnera i Aikido-om, japanskom borilačkom veštinom, što je sve zahtevalo puno napora i učenja, a stvarni pomaci u ličnom razvoju i napredaovanju nisu uvek bili tako jasno učljivi, ni meni lično a ni drugima.

3. U čemu se razlikuje od poznatih NLP, Transakcione analize, Geštalt teorije? Šta je njegova prednost?

Kliring daje naglasak na razvoj lične svesnosti i podizanje sposobnosti za dublje i kvalitetnije odnose sa drugima. Naglasak je na dubini pristupa, koje dovode do trajnih pozitivnih promena. Neke od ovih metoda koje ste spomenili, kao NLP na primer, bave se modelovanjem ili jednostavnije, kako da se iz nekog “negativnog” mentalnog stava prebacimo u “pozitivan”. Kao prvo, za mnoge ljude tu nije uvek moguće, a drugo, ni jedno fiksirano mentalno stanje nije ono što čoveku pomaže. Ono što čoveku treba je potpuna oslobođenost od bilo kavih mentalnih klišeja, jer jedino tako se proširuje njegova kreativnost i sposobnost odlučivanja i izbora najboljih opcija.
Slično je i sa Transakcionom Analizom, koja se bavi ego stanjima i komunikacionim modelima. U Kliringu mi smatramo da je ego samo jedan deo i to onaj površni deo čovekovog uma, te da samo manipulacije na tom nivou nisu dovoljne za suštinske i održive promene.
Kliring je bliži Geštaltu i čak Frojdovoj psihoanalizi, sa tom razlikom što je nastao
šesdesetih godina u Kaliforniji, na samom početku kompjuterskog doba, pa ako hoćete čak i na istom prostoru, u Silikonskoj dolini i u neposrednoj blizini Stenford Univerziteta, najvažnije obrazovne institucije na zapadnoj obali Amerike. Frojdov system je nastao u periodu parne mašine i I.Svetskog rata. Razvijenost jezika i sloboda izražavanja, koja su u samoj srži ovog posla, su se od tada bitno promenile. U tom smislu, pristup i alati kliringa su odraz današnjeg vremena i potreba savremenog čoveka. Na primer, Frojd u svoje vreme, nije mogao klijentu da upućuje direktna pitanja o njegovom seksualnom životu, zato je razvio tehnike analize snova, simbola i dr., kako bi mogao ulaziti i istraživati ta važna područja nečijeg života, odnosno osvestiti i uklanjati mentalnu i emocionalnu patologiju u vezi sa time. U današnje vreme klijent često već u prvoj sesiji sam govori o svojim seksualnim problemima, a da ne govorimo o tome da preokupranost poslovnim obavezama i tempo današnjeg života, malo kome omogućavaju takav luksuz izležavanja i beleženja svojih snova. Današnji prezauzeti poslovni ljudi će vam često reći da im hronično nedostaje odmor i spavanje, a da mesecima ne pamte ni jedan svoj san.

4. U koja područja života možemo poseći, ući sa tom metodom?

Alati i pristupi u kliringu su univerazalno primenljivi u svim područjima čovekovog života, kako ličnog i privatnog, tako isto i profesionalnog, ali i u onim sferama koje nazivamo trening sposobnosti. Primena toga zavisi od samog praktičara, odnosno od njegovog predhodnog obrazovanja, iskustva i interesovanja.
Na primer, neko ko je pedagog, može primenjivati kliring u svom radu sa decom i u obrazovnom procesu, neko ko je lekar ili psiholog, primenjivaće ga u psihoterapiji, dok će ga poslovni ljudi koristiti za sticanje i razvoj poslovnih veština i kompetencija (liderstvo, samopouzdanje, pregovaranje, prodaja i dr.).

5. U mnogo godina prakse već ste doznali, gde je kliring najbolje koristan, gde donosi najbolje rezultate?

Što se mene lično tiče, ja sam najviše preokupiran pitanjima kako trenirati buduće praktičare kliringa i pomagati im kasnije nakon osonvne obuke, putem redovne supervizije, u njihovom radu sa drugima. U zadnjih desetak godina pravi izazov je bio i kako primenjivati metod u poslovnoj sferi, odnosno kako trenirati ljude u kompanijama i državnim institucijama u različitim segmentima njihovog praktičnog rada u svrhu ostavrivanja boljih rezultata. Na oba ova područja i dalje angažovano radim, to su oblasti mog sadašnjeg interesovanja i svojevrsni lični izazov. Što se tiče pojedinca, odnosno rada sa ljudima prvenstveno na individualnom ali i na grupnom nivou, teško je pronaći osobu koja nebi ostvarila konkretne i višestruke dobiti. U smislu psihoterapije, posebno se preporučuje osobama za čije tegobe se na fizičkom planu još ne mogu otkriti bilo kakve patološke promene. Takođe, kao paralelna ili prateća terapija kod brojnih psihosomatskih oboljenja. Kliring se preporučuje i osobama koje imaju komunikacione i relacijske probleme sa ljudima iz svoje okoline ili su opterećeni raznim tegobama mentalne prirode. Isto tako, i osobama koje su emocionalno “isključene” i “zakočene”, tj. ljudima koji su u svakodnevnom životu postal emocionalno hladni i neosetljivi ili se pak nalaze u neprestanoj borbi sa svojim osećanjima. Zatim, onima koji pate od stida i griže savesti, kao i ljudima koji su uklješteni u sopstvene krute stavove, zbog kojih nisu u stanju da nađu izlaz iz, za njih, trenutno ili hronično nepodnošljive situacije. U smislu ličnog i profesionalnog razvoja, kliring se preporučuje svima onima koji žele da postignu više u svom životu, bilo da se radi o ličnim, porodičnim, poslovnim ili drugim ciljevima.

6. Kako je clearing pomogao ka vašem ličnom razvoju?

Višestruko. Studiranjem i primenom kliringa na sebi samome, naučio sam da lakše i slobodnije upravljam sopstvenim umom, da se ne iscrpljujem u dugotrajnim brigama, kao i da ne dozvolim da potencijalni konflikti sa drugima skliznu u svađe, što je sve dovelo do funkcionalnijeg korišćenja moje unutrašnje energije, a istovremeno mi pruža više lične slobode i funkcionisanja u “duhu igre”. Takođe, otvorenost prema sopstvenim i tuđim emocijama, porast empatije i humanizma prema ljudima uopšte, kao i jednu dublju i stalnu spiritualnu otvorenost.

7. Zašto mislite, da više i više ljudi traži sebe, oseća potrebu, da otkrije svoje bivstvo? Šta se promenilo u zadnjim godinama?

Ljudi su svesna bića i potreba za razumevanjem samog sebe i sveta koji nas okružuje je naša prirodna potreba. Takođe, čovek je biće sa osećajem za etiku, te imamo stalnu potrebu da preispitujemo svoje postupke i ponašanje prema drugima. U ekzistencijalnom i poslovnom smislu život je postao kompleksniji i dinamičniji, što iziskuje od pojedinca da češće i brže donosi kvalitetne odluke, za koje treba da bude u stanju da preuzme potpunu odgovornost. Svakodnevno se suočavamo sa raznim promenama, kako na ličnom, poslovnom, porodičnom i širem društvenom planu, koje zahtevaju zauzimanje novih stavova i pozicija. U mogućnosti smo da stvaramo bolje šanse za sebe i svoje neposredno okruženje ako bolje i dublje poznajemo samog sebe i ako smo unutra manje opterećeni mentalnom i emocionalnom patologijom. U tom smislu rad na sebi i trening ličnih i profesionalnih sposobnosti postaju teme koje su direktno povezane sa našim daljim napredovanjem ili čak sa pitanjem opstanka. Čovek, kao ni čitavo društvo ne može stajati u mestu, ili se razvija ili degradira i iščezava. Ušli smo u takvu fazu razvoja kada rad na sebi postaje imperativ daljeg opstanka.

8. Svi znamo das u ljudi kompleksna bića. Gde je najbolje početi, sa emocijama, spiritualnom, na telesnom nivou ili negde drugde?

U kliringu mi govorimo o unutrašnjoj demokratiji, odnosno o ostvarivanju harmonije između uma, emocija i tela. Takođe, čovek je i spiritualno biće, te postoji i ta dublja četvrta dimenzija. Može se početi sa bilo kojim od ova četiri nivoa i to zavisi od pojedinca i konkretne situacije. Uopšteno govoreći, u praktičnom radu u sesijama kliringa išli bi onim redosledom kako smo ih ovde u odgovoru i pomenuli.

9. Šta bi rekli ljudima koji traže najbolje u sebi, kako to uraditi?

Mi svi u sebi imamo i ono dobro i ono loše. Naš um je satkan od tih parova suprotnosti, koji su u neprekidnom smenjivanju a često su i neposredno suprotstavljeni jedno drugom. Naša mentalna šema je slična šahovskoj tabli. Ostvariti unutrašnju slobodu i izaći iz te igre podela i dualnosti, sagledavati celinu i preuzeti potpunu odgovornost za sopstveni život, bez okrivljivanja drugih ili celog društva u kome živimo, to je ono najbolje što možemo na sebi i za sebe da uradimo.

10. Mi smo napravili analizu veština, sposobnosti, lastnosti, koje moramo razviti, da se pomičemo u smeru poslanstva. Najbitnija je savest o sebi, upornost, kreativnost, mentor. Šta od toga je po vašem mišljenju najbitnije i zašto?

Najbitnije je da znamo ko smo, imati jasno definisan lični i profesionalni identitet. Odatle sve počinje. Druga bitna stvar je hrabrost. U svom profesionalnom radu sam sreo mnogo nadarenih ljudi sa brojnim ličnim kvalitetima, koji nisu uspeli da se ostvare u svom životu. Zajednički imenitelj svih tih neuspeha je odsustvo lične hrabrosti, jer u pojedinim prelomnim životnim momentima nisu izašli u susret izazovima. Treća stvar je ostati centriran, odnosno delovati iz pozicije jedinstva uma, emocija i tela, koju smo definisali kao unutrašnja demokratija, kako bi izbegli da postanemo žrtva diktature sopstvenog uma ili da se pozicioniramo i donosimo odluke isključivo na osnovu sopstvenih osećanja i trenutnih emocionalnih stanja. Ako tome dodamo i ove povoljnosti koje Vi navodite: kreativnost, upornost, podršku od strane drugih i sl., onda neko ima sve uslove da se ostvari i postane junak ili heroina svog vremena.

11. Da li se time realizujete, kako to osećate u sebi?

Tako je, to je osećaj samorealizacije. Osećate ispunjenosti i zadovoljstva, nema griže savesti i prestanak okrivljivanja i sebe i drugih.

12. Da li osećate svoj rad kao poslanstvo / životnu misiju?

Ako posedujete neko znanje ili retku specijalnost onda vas to obavezuje na predaju i transmisiju tog znanja drugima. Inače, može doći do gubitka tehnologija. Takvih primera imamo u istoriju. Na primer, izgubljena tehnologija izrade rimske cigle. Ja sam u jednom dužem periodu vremena bio aktivniji i radio više, i u većem broju sredina i raličitih kultura u poređenju sa svojim kolegama iz drugih država. Stečeno znanje i iskustvo iz tog perioda sam izneo u svojoj drugoj knjizi “Od usamljenosti do odnosa”, koja je izašla u Beogradu 2011.godine i odmah je prevedena na engleski i francuski jezik. Time sam se odužio kolegama i svojoj struci, a istovremeno povratio sopstvenu slobodu. No, svoju prvu knjigu “Da li sam ja normalan?” koja se upravo sada prevodi na Slovenački, bi želeo da vidim u svim knjižarama u ovoj Državi, jer mislim da ta knjiga ima misiju da doprinese boljitku i duševnom zdravlju svakog pojedinca.