Valjda nema onog ko nije makar jednom u svom životu upotrebio reč – intuicija. S druge strane, mnogi tu reč ne samo da izgovaraju, nego se tim pojmom i koriste. I ne samo pojmom, nego i njegovim sadržajem, tj. intuicijom kao alatom za donošenje važnih životnih odluka.

Ljudi često govore o sreći, žele je za sebe i upućuju iste želje drugima. To je nešto kao nadanje, pozitivno očekivanje i vera u nešto bolje i ispunjenije. U Bibliji se reč sreća uopšte i ne pominje, ali ako bi celu ovu veliku i mudru knjigu želeli da sažmemo u samo jednu reč, ta reč bi bila – nada. Kako i gde pronaći taj put ka sreći, i kako naše nadanje učiniti izvesnijim i realističnim. Stara mudrost nas upozorava da je „pravi put teško pronaći a lako ga je izgubiti“.

Kad nastane problem…

U svakodnevnom životu i naročito u komplikovanim i prelomnim životnim i poslovnim situacijama, često je veoma teško doći do prave odluke i zauzeti ispravan stav samo na osnovu dostupnih informacija i racionalnog prosuđivanja.
Pre neko veče sedeo sam sa direktorom jedne velike međunarodne kompanije, odnosno sa njihovim glavnim menadžerom za Balkan. To je firma koja pravi godišnje veći bruto prihod nego cela naša država. No, i njih je sada zahvatila opšta situacija povezana sa globalnom ekonomskom krizom. Menadžment iz centrale firme, kao što se često radi u takvim situacijama, savetuje spuštanje cene proizvoda i otpuštanje dela zaposlenih.
No, šta to u praksi znači, odnosno kako to sprovesti: za koliko treba spustiti cenu, malo i simbolično ili maksimalno – ispod cene konkurencije za iste ili slične proizvode, ili negde tražiti sredinu? Takođe, koliko ljudi i koje ljude otpustiti i da li to uopšte treba činiti? Kakvi bi bili očekivani efekti u jednom, drugom, ili nekom trećem slučaju?
I ma koliko bili vešti stručni timovi ove velike firme i ogromno njihovo dosadašnje iskustvo, niko ne može da predloži precizne odgovore. Moj prijatelj, direktor ove balkanske filijale, čiji najbliži saradnici imaju različita mišljenja, ili su takođe i sami u nedoumici, treba sam da to odluči. Moguće konsekvence za sve, pa i njega samog, mogu da budu dramatične, u slučaju da situacija nastavi da ide nizbrdo.

Intuicija kao mudar odgovor

I šta nam jedino preostaje da uradimo u takvoj situaciji? Odgovor je: intuicija.
No, to je često najmanje razvijeni alat za odlučivanje, od svih naših sposobnosti kojima raspolažemo. I tako, trening i razvoj ove čovekove unutrašnje sposobnosti vraća nas na naš uvodni deo ovog tekst o tome šta je sreća. Srećan je onaj čovek koji je pronašao put ka svojim intuitivnim kapacitetima i primenjuje ove sposobnosti u svom svakodnevnom životu, kako u ličnoj, privatnoj, tako i u poslovnoj sferi.
Svaki čovek ima neko svoje iskustvo vezano za predosećaje ili intuitivne doživljaje. Odluke donete na osnovu intuitivnih impulsa su temelj čovekovog samopouzdanja. Zajednička odlika svih uspešnih i ostvarenih ljudi je njihova svesna ili nesvesna upotreba intuitivnih sposobnosti. Nauka još nije otkrila o čemu se tu radi? Da li je u pitanju „šesto čulo“, neki Božanski upliv… ?
Prema definiciji, to je vrsta izenadnog uvida, jasnoća i direktno neposredno saznanje, često od presudne važnosti za čovekov opstanak i razvoj. Po pravilu, takvi doživljaji se češće dešavaju kada je čovek opušten i imaju veze sa telom, odnosno sa školovanim senzibilitetom da osetimo šta bi naše telo reklo po nekom pitanju. Često se radi o binarnim doživljajima, tipa: da ili ne; sigurno – nesigurno; spereman sam – nisam: ta osoba je meni OK – nije, i sl. Po svojoj prirodi, to je više „ženski“ osećaj. Biti otvoren, češće slušati i sistematski proveravati svoje intuitivne doživljaje, najbolji je lek za slepi fanatizam, praznoverje i sterilne sisteme mentalnih verovanja. Intuicija nam pomaže da budemo bliži sa samim sobom i ostvarimo veće saglasje sa božanskom osnovom našeg istinskog bića.

Školovati intuiciju…

Zbog svega navedenog, u školi lajf koučinga i kliringa koju vodim, obuka i trening iz domena intuicije jeste napredni, ali i neizostavni sastavni deo celokupnog sistema razvoja ličnih sposobnosti.

Desimir Ivanović, dipl.ing, trener za ljudske resurse