Muško-ženski odnosi postali su kompleksniji nego ikada. Kao što je i današnji svet kompleksniji nego bilo kada u prošlosti. Evo pregleda tipova partnerstava, kao vodič za snalaženje u tim odnosima.

Na seanse psihoterapije, po mom iskustvu, bilo da se radi o kratkotrajnom savetovanju ili u svrhu nekog dužeg i dubljeg rada na sebi, najčešće dolaze osobe starosti između 30 i 60 godina starosti. Jedna od čestih oblasti njihovog interesovanja i rada, čak dosta često i dominantna, jeste: odnosi sa osobama suprotnog pola, odnosno muško-ženske relacije. Na osnovu sopstvenog dvadesetogodišnjeg iskustva, zavisno od stanja u pogledu njihovih partnerskih odnosa, podelio sam ih u četiri osnovne kategorije. Ove kategorije se lako diferenciraju na osnovu kriterijuma koje u ovom tekstu navodim, ali ih ipak ne treba shvatiti kao monolitne blokove, s obzirom da postoji mnogo specifičnosti i međusobnih preklapanja.

Posledice manipulativnog ponašanja

Kategorija br.1: NAIVNO-DISFUNKCIONALNA. Ovde svrstavam sve one koji su navršili trideset godina a nisu udate ili oženjeni, niti imaju stalnog partnera. Njihove prethodne veze su po pravilu bile neuspešne i ostavile su određene negativne posledice, kako na emocionalnom, tako i na mentalnom i telesnom planu. Naravno, ne u meri da bi odustali od traženja novog partnera; naprotiv, težnja za novim partnerom često i jeste njihova glavna preokupacija.

U radu sa njima, lako se pronalaze mentalne, emocionalne i telesne disfukcionalnosti vezane za suprotni pol, u vidu komunikacionih teškoća i blokada, odsustva osećaja granica, manipulativnog ponašanja, stida i griže savesti, krutih mentalnih stavova, emocionalnih naboja ili hladnoće, odnosno odsustvo kontakta sa sopstvenim osećanjima, što sve i inače predstavlja standardne oblasti terapijskog rada. Njihove telesne disfunkcionalnosti se tiču odnosa prema seksu i sopstvenom telu. To su po pravilu loši ljubavnici, osobe koje imaju problema sa orgazmom i potencijom.

Često se radi o vrlo intelegentnim, obrazovanim i privlačnim osobama, ponekad vrlo uspešnim na profesionalnom planu. Takva disproporcija i neharmoničnost u razvijenosti pojedinih funkcionalnih sposobnosti kao da čini njihov unutrašnji konflikt još oštrijim i težim u smislu pronalaženja sopstvenog “puta spasenja”. Kada se radi o devojkama iz ove kategorije, naročito onim obrazovanim, koje po interesu za rad na sebi zapravo i predstavljaju najčešću klijentelu, često srećemo vrlo visoke standarde u pogledu budućeg partnera.

Ko je idealan savremeni partner

One traže muškarca sličnih godina, obrazovanog, fizički privlačnog, zdravog, uspešnog u svom poslu, solidnih materijalnih prihoda, i plus: da je slobodan i zaljubljen u nju. Objektivno posmatrano: mali broj takvih kandidata i odsustvo fleksibilnosti, odnosno dosledna istrajnost u primeni ovih visokih kriterijumima, kao i osećaj karakterističan za to životno doba “da ima još puno vremena”, najčešći su razlozi što takve osobe uđu i u svoje četrdeste godine bez, partnera. Zato sam nazvao ovu kategoriju, pored “disfunkcionalnom”, nazvao još i “naivnom”. U čemu je zapravo njihova iluzija? Pa jednostavno, posle tridesete godine retko se može naći u isto vreme i uspešan i slobodan muškarac. Takva kombinacija je tada relativno retka. Ti muškarci se se mogli sresti samo u prethodnoj dekadi. U tridesetim, uspešni muškarci su već oženjeni, ili imaju stalnu partnerku, a oni koji su slobodni pripadaju ovoj istoj naivno-disfunkcionalnoj kategoriji, što, naravno, nije uvek lako uočljivo. Takva veza se onda često završava novim razočaranjem, osim u onim kombinacijama kada su individualne patologije partnera međusobno kompatibilne.

Zašto je to tako? Kakva je to bitna razlika između dvadesetih i tridestih godina? Životna energija koja se nalazi u svakoj osobi je do kraja dvadesetih godina, tačnije do 26. ili 27. godine, usmerena na telesni i ukupni razvoj organizma. Nakon tog perioda, telesni razvoj se završava i ta energija, koja sada postaje slobodna, treba da bude ponovo u nešto kanalisana, kako ne bi postala “divlja” i tako počela da stvara uslove za nastajanje i razvoj duševne patologije.

Najkraće rečeno, nju je najbezbednije kanalisati u dva pravca. Jedan pravac je posao, a drugi formiranje sopstvene porodice, odnosno redovan seksualni život. Većina ljudi u tom dobu to tako i uradi. Naravno, postoje i mnogobrojne forme kompezacija, i u osnovi, bolje ili lošije ekonomisanje sopstvenom životnom energijom. Neko ko je umetnik, naučnik ili sportista, posebno ako je ambiciozan i ima visoke ciljeve, može da napravi dobar izbor tako što će više svoje energije usmeri u tom pravcu, dok će svoj seksualni život i osnivanje porodice staviti, za određeno vreme, u drugi plan.

 Oženi sina kad hoćeš, a ćerku udaj kad možeš

Tu sada određenu ulogu igraju i razlike u polovima. Ako uzmemo da je osnovni cilj braka rađanje i podizanje dece, onda devojkama nakon četrdesete godine može biti već kasno za brak. U stvarnosti to i jeste najčešće tako. Da parafraziram Čarlsa Bernera, osnivača kliringa, koji kaže: većina devojaka se uda do svoje tridesete godine; od tridesete do četrdesete, situacija se menja – udaće se samo polovina, dok će druga polovina ostati neudata, a ta polovina koja se nije udala do svoje četrdesete godine se verovatno neće nikada ni udati. Muškarci su tu, naravno, u povoljnijoj poziciji. Naročito intelektualci, koji počinju da se poslovno iskazuju tek posle četrdesete godine. Otuda i ona narodna izreka: oženi sina kad hoćeš, a ćerku udaj kad možeš. Što se tiče muškaraca iz ove kategorije, oni su često psihološki nezreli i nisu spremni da preuzmu odgovornost koju nosi brak. Plaši ih svakodnevno suočavanje sa haotičnim ženskim umom, njihovom stalnom potrebom da budu slušane, česti iskazi nezadovoljstva i emocionalne drame.

Ponekad čak i kratak izlet ili avantura sa osobom koja dobro funkcioniše ovoj kategoriji može da dosta pomogne. Takvo iskustvo im obezbeđuje dobar model za uspešan i funkcionalan odnos, koji njima obično nedostaje i može da im povrati često već davno izgubljeno samopouzdanje i nadu. Uz to, fizički kontakt i doživljaj sopstvenog tela kroz seksualni odnos može biti značajan prelomni trenutak za susret i kratkotrajnu integraciju uma i tela, i (za neke od njih) nikada ranije doživljeni osećaj potpunog zadovoljstva. Setimo se samo jednog od velikih pionira: Vilhejma Rajha, koji je tvrdio da su jedini momenti istinskog psihološkog zdravlja prisutni samo u tih nekoliko minuta nakon orgazma.

 Brak sa ”zajedničkim projektima”

I za muškarce i za žene u ovoj kategoriji, a naročito u tridesetim godinama, s obzirom da su tada svi putevi još uvek otvoreni, veoma je dobro da investiraju u sebe i svoj lični razvoj. Veliki broj njih tada još uvek nije svestan činjenice da im je neophodna pomoć sa strane, od drugog, niti znaju kako da to ostvare. Kliring im pomaže da se oslobode emocionalnih naboja i opterećenja vezanih za prethodne veze, da steknu sposobnost za bolji kontakt i bliskost sa drugim osoboma, da sagledaju bolje svoje ciljeve, da se oslobode stida i griže savesti, kao i predrasuda i fiksiranih stavova u vezi sopstvenog tela, seksualnosti i suprotnog pola. Time se otvara put za bolji odnos sa sopstvenim emocijama i sopstvenim telom, čije stvarne potrebe ova kategorija hronično ignoriše. Nakon četrdesete, uobičajni krizni period sa kojim se susreću svi ljudi ovu kategoriju još teže pogađa. Kliring im tada pomaže da se sa krizom lakše suoče, da redefinišu svoje životne ciljeve i da otkriju nove motive i životni elan neophodan za budućnost.

U ovu svakako najbrojniju kategoriju svrstao bih sve one koji žive zajedno, obično venčani i imaju zajedničke projekte vezane za rađanje i podizanje dece, posao, novac, kuću i dr. ili imaju stalnog seksualnog partnera. S obzirom da smo svi začeti u međusobnoj vezi oca i majke i najčešće rođeni u porodicama, to nam dođe kao prirodna šema iz detinjstva, koju nesvesno želimo da sledimo i reprodukujemo. Ona proizilazi i iz naših najdubljih instiktivnih impulsa za opstankom vrste, kao što je i snažno podržana od crkve i društva; stoga, bar za većinu ljudi, ovo bi bila najbolja kategorija u kojoj bi trebalo da se nađu krajem svojih dvadesetih godina.

Brak sa ”zajedničkim projektima”

Problemi na koje se najčeše nailazi kod ove kategorije su veoma brojni i raznovrsni, kao što nam to govori i narodna izreka: svi srećni brakovi su srećni na isti način, dok je svaki nesrećan brak nesrećan na svoj način. Kao ni kod ostalih kategorija, u jednom ovakvom kratkom tekstu ne možemo da se upustimo u neko šire i iscrpnije razmatranje sveukupne problematike partnerskih odnosa.

Sumirano, veliki deo teškoća sa kojima se ovi parovi svakodnevno susreću proističu iz međusobne nekompatibilnosti u pogledu zajedničkih ciljeva, vrednosnih sistema, životnog stila i dr. To se posebno odnosi na zajednički seksualni život, što samo potvrđuje već rašireno uverenje da svi problemi iz međusobnih partnerskih odnosa potiču iz spavaće sobe. Seksualna energija i to kako se sa njom barata, odnosno kakav seksualni život neko vodi, predstavlja najbolju sliku, odnosno najbolji psihološki test neke osobe u celini.

Kakav će biti seksualni život između dvoje ljudi zavisiće od više faktora: međusobne prisnosti, poverenja, fizičke privlačnosti, odnosa sa sopstvenim telom, zdravlja, iskustva, ali i drugih faktora koje često nije lako dokučiti, a koji čine da seksualni odnos kod pojedinih parova bude potpuni debakl, a kod drugih da ide do nivoa vrhunskog zadovoljstva, i to ne samo telesnog, već i emotivnog i duhovnog.

Problematičan seksualni život

Kada je ova druga situacija u pitanju, takvi parovi su u startu opušteniji i lakše funkcionišu u međusobnom odnosu, gotovo i da im nije neophodno da budu vezani drugim zajedničkim projektima, a lakše i jednostavnije kompenzuju druženjenjem sa drugima sve ono što im nedostaje u odnosu sa svojim bračnim partnerom.

Međutim, kako veliki broj ljudi u brak i međusobni život stupaju kao mladi i neiskusni, ili iz prethodne naivno-disfunkcionalne kategorije, često je njihov zajednički seksualni život u samom startu problematičan. Takva veza je onda potencijalno stalno nemirna i uzburkana i teže ju je štititi i očuvati.

U tom slučaju, da bi se veza održala, postaju neophodni zajednički projekti koji povezuju dve osobe, kao što su: rađanje i podizanje dece, zajednička profesionalna aktivnost, imovinski i materijalni interesi, ali i sve drugo što za oba partnera ima smisla kao deo istih ili sličnih sistema vrednosti i što u krajnosti kanališe zajedničku energiju ka istom cilju.

Iz mog iskustva, putem individualnog rada ili radom u paru, može se pružiti efikasna podrška za ostvarenje većeg stupnja međusobnog razumevanja, da se pojača dijalog i bliskost, kao i da se osveste i bolje definišu zajednički ciljevi, odnosno međusobna očekivanja i pravila igre (ugovor).

Kategorija ”Emocionalno-seksualni adikti”

Ovde dolaze oni koji imaju više od jednog seksualnog partnera ili koji često menjaju svoje partnere. Zatim, osobe koje su sklone vanstandardnim seksualnim praksama ili svakodnevnom seksualnom samozadovoljavanju. Tu mogu spadati i pojedine osobe iz prve kategorije i u tom smislu se ove dve kategorije mogu donekle preklapati, kao što je to slučaj i sa drugom i četvrtom kategorijom.

Kao i kod drugih adikcija, na primer kod droge i alkohola, i ovde mogu biti različiti uzroci, koji svi zajedno često u osnovi imaju stid i grižu savesti. Osećaj stida je kao neka unutrašnja rana koja stalno krvari, kao trajni i nepopravljivi hendikep. Čovek oseća da nije isti kao ostali, da je u nečemu faličan i da to ne može da ispravi. Ima osećaj da se mora sakrivati, kako drugi ne bi otkrili taj njegov nedostatak. Ne javlja se kada je osoba sama ili u paru, već uglavnom onda kada se nalazi u grupi.

Stid nastaje u ranoj, predverbalnoj razvojnoj fazi i kasnije biva potisnut i prikriven, sa širokom lepezom ispoljavanja i često zapanjujućim posledicama. Griža savesti, gledano razvojno, nastaje kasnije, kada je dete počelo da više opšti sa spoljašnjim svetom i da doživljava konsekvence svojih akcija. To je, dakle, specifičan doživljaj nagrade ili kazne za neku izvedenu radnju.

Za razliku od stida koji je jedan generalni i opšti osećaj, griža savesti se uvek odnosi na nešto određeno, na nešto konkretno što je urađeno a što nije trebalo, ili na nešto što je propušteno da se učini, a trebalo je to uraditi. Griža savesti je do određene mere pozitivna kategorija, iz tog osećaja može da se uči, koriguje neki deo date osobe ili njenog ponašanja, i omgućava da se postepeno razvije njena sopstvena etika.

Zavisnost na telesnom nivou

Sa stidom nije tako. Običan čovek ne pravi razliku između ove dva osećanja, pa su ona obično međusobno pomešana, te tako postaju još teže dostupna za neki tretman i pročišćavanje, a samim time postaju izraženija i stabilnija u svojim neposrednim i negativnim efektima.

Pored stida i griže savesti, koje su predstavljale mentalnu i emocionalnu bazu za pojavu i uspostavljanje neke adikcije, i od koje se teško osloboditi sve dok ta osnova ostane netaknuta, sve adikcije vremenom razviju i određene biohemijske promene i zavisnost na telesnom nivou. Na taj način se formira zatvoren kružni tok u kome se pojedini delovi međusobno stimulišu i podstiču.

Na primer, ako je neka osoba navikla da svakodnevno više puta doživljava orgazam, njegovo ili njeno telo će u većoj meri proizvoditi supstance koje se pri tome izlučuju. Ako bi sada ta osoba, iz bilo kog razloga, iznenadno prestala sa tom praksom, zbog ustaljeno povećane proizvodnje i nagomilavanja takvih supstanci u telu, ona bi osećala jaku potrebu za seksom i imala bi teškoće da tu potrebu sada obuzda, jer se ona sa tela direktno prenosi na mentalni i emocionalnu sferu, neposredno uzrokujući pojavu pojedinih misli i želja.

Kliring može pomoći osobama iz ove kategorije da osveste skrivene mehanizme njihovog ponašanja, da se oslobode stida i griže savesti, izađu na kraj sa biohemijskim procesima u telu i da transformišu svoj emotivni i seksualni život u pravcu ostvarivanja boljih odnosa sa drugima, istinskog zadovoljstva i boljeg ekonomisanja svojom životnom energijom.

 ”Transcendentalna kategorija”

Ovde spadaju svi oni za koje partnerski odnosi nisu više nešto što bi za njih bilo u prvom planu. U ovu kategoriju se obično stiže u zrelim godinama i to iz druge kategorije, odnosno, u nju stižu oni koji su se u svojim predhodnim životnim fazama već dovoljno iskazali i realizovali na ovom planu, u smislu zadovoljavajućeg seksualnog života, formiranja porodice i podizanja dece. Razlog što u ovu kategoriju nije moguće ili je teže doći iz ostale dve navedene kategorije, leži u tome što ovde nisu u pitanju samo mentalne odrednice, nešto što je neko razumeo, prihvatio, pomirio se, ubedio sebe i sl. već zato što se tu takođe radi i o emocionalnom i telesnom ostvarenju (realizaciji), koje nije moguće isfabrikovati – ono se jednostavno desilo ili nije, nešto je doživljeno i kompletirano, ili nije, i tu sada ne postoji kompromis, pogađanje ili nešto treće.

Čovekov odnos sa partnerom u toj fazi je po pravilu dobar, obostrano zadovoljavajući u praktičnom i funkcionalanom smislu. Seksualni odnosi i potrebe mogu biti ređe, ali su ispunjavajuće i kvalitetne. Proističu više iz telesnih i emocionalnih, a manje iz mentalnih nadražaja i stimulanasa. Osobe u ovoj fazi nalaze načina da lakše transformišu takve seksualne, zapravo energetske i životne impulse, tako da je njihova pažnja i energija usmerena u nekim drugim pravcima koji njima izgledaju važniji, kao što mogu biti: posao, porodica, hobi, humanitarna, duhovna ili religizna aktivnost i sl. Rezultat toga je uspeh na izabranom planu delatnosti. Iako se ne radi o partnerskim odnosima, u ovu kategoriju bismo mogli svrstati i monahe, koji, kada su dobro vođeni vekovnom tradicijom određene spiritualne prakse i kada su i sami disciplinovani i posvećeni na svom duhovnom putu, uspevaju da transformišu seksualnu energiju u više spiritualne ciljeve i dostignuća.

Kada je u pitanju ova kategorija, po ovom pitanju rad na kliringu nije potreban, osim u smislu potvrđivanja i stabilizacije postojeće pozicije.

desimir@dijada.com